Био сам на Озрену или био сам на „озрену“

У предложеном и „модернизованом“ НПП за српски језик у четвртом разреду стоји дословно овако написана методичка смјерница: „У раду на садржају „Употребава великог слова у писању географских појмова„ користити искључиво географске појмове у оквиру Републике Српске“. 

И ово „употребава“ је такође њихова ријеч.

Значи, ако желимо дјеци четвртог разреда објаснити писање географских појмова (једночланих, двочланих или било којих „другочланих“!) морамо да пазимо с које стране границе их објашњавамо. Није исто, али није ни нека грешка, написати: „Био сам на Озрену“ и „Био сам на ‘озрену’.“ Ако смо били на оном дијелу Озрена који припада Републици Српској, онда овај географски појам пишемо великим почетним словом. Међутим, ако смо били на дијелу Озрена који припада Федерацији БиХ, онда то и није толико важно. Заправо тада такав примјер не можемо ни да наведемо. 


Да неко не помисли како је ово сувише националистички морам да кажем да ово нема никакве везе ни са нацијом, ни са вјером, а богами ни са здравим разумом, јер исти случај је и са Дрином, пардон „дрином“ и са Савом или „савом“, као и са свим осталим географским појмовима који нису на подручју Републике Српске.


„Модернизовани“ не даје пут сазнања начина писања географских појмова у РС, али је очигледно да је индуктивни пут постао помало неупотребљив. Вјероватно ће у уџбен6ицима да стоји једна оваква констатација: „Имена насеља у РС пишемо великим почетним словом“, без обзира на то што правило српског језика подразумијева писање свих насеља, без обзира гдје се налазе, великим словом.

Ако се налазимо на лијевој обали ријеке Дрине,десној обали ријеке Саве, доњем току ријека: Уне, Сане, Босне или Врбаса, онда имена тих ријека пишемо великим почетним словом. Ако вас дијете четвртог разреда случајно упита како написати нпр. име ријеке Дрине када се нађемо на њеној десној обали онда му једноставно објаснити да то није наш проблем. Шта ја знам како Србијанци пишу имена својих ријека. Ми наш дио пишемо великим словом, а они нека пишу како им воља. Исти поступак примијенити и за све остале граничне и прекограничне географске појмове.

Примјери попут: Моја другарица живи у Београду, Загребу или Сарајеву при обради географских појмова у нашем четвртом разреду нису пожељни, не због њихових имена него једноставно што су нам сувише далеки и дјеци потпуно непознати. Шта дијете зна шта је Београд!

Сва срећа, макар у петом разреду можемо нормално, индуктивно дјецу да научимо како имена свих градова, ријека, планина…у српском језику (по некаквом правилу, а не географској припадности) пишемо великим почетним словом.

Честитке за прваке

Наши прваци су успјешно завршили први разред. Пошто смо много радили током године и много се фотографисали (у раду наравно) идеју да направимо честитке са поруком у коју ћемо ставити ЦД са фотографијама и ђачку књижицу, учитељици Бранкици и мени  дала  је учитељица Драгана Благојевић Давидовић која је прва направила дивне опроштајне честитке за своје петаке.

Честитке за прваке:

1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

 

Очекивани исходи за други разред

ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
РАЗРЕД: КОЈИ ГОД – Може, рецимо, за наш други

Ученик треба да:

• је језички културан. Ученик који „плази“ језик више од једног cm је језички некултуран;

• економично користи скраћенице као што су: јбт, ок, омг, и т сл;

• је способан за самоедукацију, самоевалуацију, самокултивизацију, самомајмунизацију и самозаглупизацију;

• зна правилно да изговара глас „а“, глас „беееее“, глас „жњ“, глас „шљ“, глас „шћ“ дубл глас „иааа, иааа“ и остале гласове и то правилно и повезано у ријечима и, наравно, реченицама;

• правилно и повезано пише сва наша слова (колико год да их има) и то слијева на десно, с десна на лијево, а напреднији ученици могу да их пишу одозго ка доље и „од доље“ до горе у ријечима и, наравно, реченицама;

• препричава оно што се не може препричати;

• сричући „прочита“ и разумије прочитани текст у што краћем временском периоду. Пожељне су вјежбе изражајног срицања за потпунији развој логике читања;

• главу држи 30 cm од текста који чита без обзира на висину школске клупе и столице. По потреби зна да користи цигле као подметаче и успјешно се окреће тако да му је извор свјетлости увијек с лијеве стране. Посебно важи за ученике који су смјештени у „П“ или некој другој формацији;

• се одлично сналази у свим животним ситуацијама. Успјешно чита наслове и поднаслове у новинама и називе фирми чак и онда када су написани латиничним писмом;

• успјешно пише најфреквентније ријечи као што су: и, ја, ко, аааааа, ој, јеботе (да опростите дугоузлазни нагласак иде на е!) итд;

• растави реченицу на гласове и слогове. За растављање користити методички комплет за растављање. Након растављања пожељно би било све то поново вратити на мјесто, односно саставити;

• напише потпуну реченицу једноставне структуре, нпр. „Ја пишем.“ као и све називе школе коју похађа. У случају да школа има више од тридесет различитих имена треба знати написати само она најфреквентнија имена;

• зна да је Иво Андрић био зидар који је саградио највећи мост на Дрини, али му то нису платили. Измислио је саобраћајне знакове које је поставио покрај пута;

• зна да је Вук Караџић користио штаку од најквалитетнијег буковог дрвета;

• зна како кокице нису пожељне приликом гледања позоришних представа. Пожељнија је свињетина, а они напреднији ученици ће да грицкају јагњетину, наравно без лука;

• је Десанка Максимовић била јако позната пјесникиња која је сав новац потрошила на шешире;

Немам више инспирације. Наставите сами!

ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКА УПУТСТВА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ МОДЕРНИЗОВАНОГ НПП У РС С МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК
РАЗРЕД II

Приликом ходања кроз учионицу правити уједначене кораке дужине 30-35 cm пазећи да стајете на средину плочица. Неправилно је стајати на рубове тј. фуге као и кретати се у близини извора свјетлости;

Бирати одјећу која најмање шушти како не бисте својим кретањем реметили дјечију концентрацију;

Током наставе ученике окретати тако да им свјетлост долази с лијеве стране под правим углом. Пратити кретање сунца током године и свако јутро помијерати клупе за један степен. Добро наставно средство је и живи сунцокрет засађен испод прозора ваше учионице;

Редовно мијењати прегореле сијалице. Најбоље би било све изворе свјетлости замијенити неонским лампама које треба скинути са стропа и поставити на „лијеви зид“;

Пазити да дјеца држе очи од текста на удаљености од око 30 cm, без обзира на то што су слова у Почетници ситна и без потребног размака међу редовима. Пошто дјеца имају потребу да приближе очи тексту, посебно када су слова ситна, у ту сврху користити фиксатор за главу;

Пошто ученике другог разреда требамо научити да правилно изговарају гласове најпожељније је да то урадите личним примјером. За глас „а“ отворите широко уста……..па добро не морате баш сада да отварате уста – за то ћете имати чак петнаест часова.

У процесу учења читања, поред уџбеника користи садржаје из животних ситуација: читање натписа, назива фирми, обавјештења, имена улица… Редовно изводити дјецу у шетњу кроз насеље, водити их од фирме до фирме, од улице до улице и читати натписе. У случају да у насељу нема ових натписа учитељи ће исте написати на картону и окачити их на дрвеће, ограде, електричне стубове и сл. Натписе мијењати свакодневно по могућности прије наставе. За ходање и постављање натписа користити удобне ципеле и мердевине. Помоћ око постављања натписа потражити од мјештана и родитеља (Сарадња са родитељима);

Водити рачуна да писана слова пишете од пчетка до краја. Не препоручује се да слова пишете од краја до почетка. Исто тако је и пожељно писати ријечи и реченице од почетка до краја, а никако обрнуто. Користити само типичне примјере;

Приликом сачињавања записа на табли бити што економичнији како бисте од самог почетка навикавали ученике да у култури изражавања буду економични;

Учити дјецу да свака реченица почиње великим словом, а завршава тачком. Избјегавати реченице које се завршавају упитником или узвичником, јер се те реченице завршавају знaковима који, иначе, не стоје на крају реченицa;

Када дјецу научите да правилно изговарају гласове, пишу реченице од почетка до краја по утврђеном редослиједу и када престану да „мрмљају“ онда ћете лако и без проблема обрадити двадесет књижевних текстова за скоро исто толико часова.

На часовима књижевности није пожељно користити усмјерени раговор. Књижевност не усмјеравати нигдје, дакле спонтано и опуштено;

У правописним вјежбама користити примјере из окружења. Ако у разреду немате дјевојчицу која се зове Марија или ако се макар све дјечије маме не зову тако, онда није пожељно да користите ово име у реченицама. У случају да вам дијете каже да је прошлог викенда било на Козари, а остала дјеца нису била у истој ситуацији потребно је да коригујете дијете и реченицу оријентишете ситуационо. На примјер, ако сте у Требињу кажите дјетету да је правилније да каже како је прошлог викенда посјетио Леотар;

За сваку говорну вјежбу имате само три часа зато не препоручујемо прављење заједничких уопштених или детаљних питања за препричавање, нити је пожељна детаљна анализа низа слика или једне слике са заједничким планом, јер за то вам је потребно више часова од предвиђеног. Дакле само ситуационо! (Кореалција у складу са ситуацијом);

Не заборавите да подсјетите дјецу да редовно прочитају свих шест лектира. За лектиру не одабирати сва дјела, него само она у којима се све реченице завршавају тачком.

1458

Mи јесмо мали, али знамо шта значи хуманост. Ово је за наше другаре и сву дјецу угрожену страшним поплавама у свим земљама. Ово смо урадили за све нас с љубављу! Желимо да сва дјеца и сви људи у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији дочекају већ сутра оно љепше и боље сутра.

Ваши мали другари из I4

1 2 3 4 5

Боља школа него ђаци

„ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ“ Душко Радовић из часописа „Учитељ“

Мање-више, данас-сутра, како-тако сва деца заврше школу, бар ону обавезну.

Тако је то.

Почне се патетично, са великим, неодмереним амбицијама школе, са максималним захтевима, уз много непотребних неспоразума и драма, а заврши се компромисима.

Пред масом и силом деце и њихових реалних могућности, пуцају папирни зидови начела и фраза, па не буде онако како је школа хтела већ како деца могу.

Било би лепше да су деца друкчија.

Међутим, кад су већ она тако тврдокорна реалност, кад на тако очигледан начин доказују да нису достојна школе какву смо ми за њих и њихово добро изумислили, можда би се, ипак, требало вратити на почетак и, у већем складу са децом и животом, осмислити нешто реалнију, природнију и лакшу школу, која ће још на почетку тражити само онолико на колико садашња школа пристаје тек на крају.

Шта ће нам патетика и отменост садашње школе, која је толико боља од својих ђака? Боље је рјешење: нешто скромнија школа са себи равним ђацима.

Није то лепо рећи школи, али није ни ружно, ако може бити корисно: децу треба боље познавати и више поштовати њихове могућности. А ми смо прво измислили школу па смо тек онда утврдили да немамо довољан број одговарајуће Деце.

Треба бити зрео, паметан и храбар и прихватити неуспехе деце као разлог да се још једном и још много пута размишља о могућим недостацима и грешкама постојеће школе. Школа која се много чуди знању и понашању својих ђака, коју нервира то што су деца деца, не може бити добра школа. Када дође до већих неспоразума између школе и ђака, школа би се радо вајкала како није заслужила такве ђаке. А то је апсурд. Једино ђаци имају права да жале што имају такву школу.

ЂАЦИ

Душко Радовић „ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ“ часопис „Учитељ“

ЂАЦИ

Стари, пензионисани професор седи испред телевизора и прати програм. Обесхрабрен је оним што види. Његови најгори ђаци воде Дневник или Квиз, добијају угледна друштвена признања као истакнути научници или уметници, постају прваци земље, Европе и света у боксу, кошарци или рукомету, најлепше певају, најдаље скачу, најбоље глуме. Неки су амбасадори, други успешно воде највеће привредне организације.

То је тријумф најгорих ђака. Најгори тријумфују, а најбољих нема. Најбољи не знају оно што нису учили, а најгори само то знају. Позајмили смо ову јетку, убедљиву слику, као још један аргуменат против овакве школе.

Оваква школа је још увек једино званично и мериторно место где се са десет или четрнаест оцена вреднују млади људи. Све друго што знају и воле, а није предвиђено ни обухваћено школским програмом, неће се појавити ни у сведочанству, тој првој злокобној „карактеристици“.

Наша школа још увек није тако смишљена и организована да максимално широко региструје и вреднује све оно што неко уме и може. У правој, доброј школи не би смело остати нерегистровано и неоцењено ништа иза чега стоје љубав, рад, знање и успеси.

Да ли би један одличан млади гитариста или бубњар за уложен труд и показано знање и успехе, могао добити прелазну оцену и у школи? Зар један добар и вешт млади домаћин на селу не заслужује да му у сведочанству буду регистровани и тај рад и успеси? Може ли се младићу или девојци, који су, уз школу, овладали неким занатом или вештином, и то забележити као предмет? Иза најбољег, кошаркаша, фудбалера, шахисте, такође стоје таленат, рад и успеси. Зашто их школа не региструје? Зашто то једино сведочанство вредности, марљивости и успеха није свестраније и комплетније?

Живот, знамо, има више предмета него школа. Они који су марљиво и послушно савладали школску, често се тешко сналазе пред животном грађом. И обрнуто: школски понављачи и падавичари тек у правим животним дисциплинама показују колико вреде. према томе, тријумф најгорих ђака је непрелазна оцена за овакву школу.

Душко РАДОВИЋ

Поправљачима НПП У Републици Српској добро би помогао ВЕЛИКИ Душко Радовић. Треба га послушати. Ових дана пуно читам његова дјела о школи и изненађује ме колико је у праву. Свака реченица је апсолутно тачна и још увијек актуелна. Нама не требају реформе са запада, ни са истока. Послушајмо само шта каже Душко Радовић, размислимо о свему, примијенимо то и имаћемо најбољу школу на свијету.

НЕЗАМЕНЉИВИ УЧИТЕЉ

Текст Душка Радовића у рубрици „ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ“ објављен у часопису „Учитељ“

Предметна настава укида учитеље, а учитељи су једини прави васпитачи. Оног тренутка када деца остају без свог учитеља, престаје васпитање, а почиње образовање.

Рано је већ у једанаестој години, у петом разреду, оставити децу без учитеља.

Када се одговорност за дете подели на десетак предметних наставника, укупан збир њихових одговорности је мањи од одговорности једног правог учитеља.

Учитељ је био домаћин, а предметни наставник постаје гост мале школске породице. И то је разумљиво: учитељи су стручњаци за децу, а предметни наставници свако за свој предмет.

Кад би могло бити оно што не може, било би лепо и значајно да прави, добри, проверени учитељи остају са својом децом до краја осмогодишњег школовања. Прве четири године као учитељи, друге четири године као разредне старешине. И то разредне старешине ослобођене наставе, са једним али најодговорнијим задатком – да брину о деци.

Тако би учитељ остао или постао школски родитељ деце, личност која би знатно амортизовала школску принуду. Деци би помогао да са што мање отпора прихвате школу, а школи да са нешто више разумевања барата децом.

Имајући тако времена за сваког од својих ђака, тражећи појединачна решења за сваки случај, санирајући не само школске већ и породичне неприлике деце, учитељ – разредни старешина испунио би на најбољи начин садашње празнине у васпитном раду са децом. Постојећа школа има само толико времена и снаге да утврди и оцени колико деца уче. А уз овакву помоћ учитеља – разредних старешина лакше би се откривали и отклањали узроци недовољног успеха и неадекватног понашања деце.

Оно што у првом тренутку може личити на утопију и луксуз, убрзо би морало дати опипљиве, благотворне резултате. То би било право улагање у будућност деце и друштва.

Душко РАДОВИЋ

Када би сви просвјетни радници пажљиво прочитали овај чланак и само мало размислили, мислим да би већ пола проблема у школи било ријешено. Не бих да се правим паметан, али о овом размишљам већ неколико година. Сада пронађох овај чланак и схватих да сам можда добро размишљао.

Хвала Душку Радовићу!

Програм смањења одласка ученика у тоалет изражен минутима

 

У посљедње вријеме све је више директора и наставника који нас обавјештавају да дјеца скоро свакодневно, и то у вријеме наставе, одлазе у тоалет, и на тај начин често изостају са главних дијелова  часова. Постаје веома озбиљно јер у питању су минути и сати веома битног наставног процеса. Ученици тим својим непромишљеним понашањем губе драгоцјено вријеме и пропуштају веома битне наставне активности: диктирање, наставниково читање садржаја из уџбеника, преписивање подебљаних текстова иза лекција, учење дефиниција напамет и сл.

Наставници су просто немоћни са овом појавом која је добила све знакове епидемије. Обзиром да се школе не могу изборити са овим (али и са многим другим) проблемима, овим Програмом смо осмислили један веома успјешан алгоритам који је провјерен у нашим многим школама и који се већ показао веома успјешним.

Наша интердисциплинарна истраживања показала су да је просјечно вријеме боравка у тоалету наших ученика 30 минута у току дана, а код средњошколаца чак 46 минута. Наш циљ је смањити тај боравак на највише 30 секунди и мање.

У овом економски веома исплативом програму временом бисмо укинули све ученичке и наставничке тоалете и тиме смањили рачуне за воду који предстаљају више од 15% одобреног буџета школе. Школе ће се снабдијевати водом из једне славине са „танким цуром“ и то само за потребе сликања акварел техником. Прање прибора обављати код куће.

Мјере које родитељи морају да предузму:

-       Забранити дјеци свако уношење течности два сата прије поласка у школу,

-       Дјеци која похађају наставу у првој смјени не давати доручак,

-       Дјеца која похађају наставу у другој смјени морају рано да доручкују како би прије поласка на наставу успјешно обавила одређене физиолошке потребе код куће. Воду пуштајте по жељи!

-       Не давати дјеци џепарац за храну и пиће,

-       У случају прекомјерне употребе тоалета против родитеља поднијети кривичну пријаву, а против наставника који није утицао на родитеље покренути дисциплински поступак.

Мјере које наставници морају да предузму:

-       Свако узимање хране и течности за вријеме наставе дјеци и наставницима строго је забрањено,

-       За вријеме великих врућина ученици могу да користе само влажне марамице за освјежавање и боравак у хладу,

-       Пратити ученике како не би дошла у искушење да циједе или жваћу влажне марамице,

-       На самом почетку програма (док још тоалети буду у функцији) наставници ће, на посебно припремљеном обрасцу, биљежити вријеме одласка , вријеме доласка и укупно вријеме боравка ученика у тоалету,

-       На другом обрасцу наставник је обавезан да убиљежи и то да ли је ученик за собом повукао воду и да ли је опрао руке, одн. колико времена је држао славину отвореном (у секундама) и на који „степен цурења“ је подесио славину,

-       Податке сумирати свакодневно, затим на крају сваке радне недјеље, мјесечно, двомјесечно, тромјесечно, након четвртог, петог,.. мјесеца, на крају првог полугодишта и на крају школске године. Осим времена проведеног у тоалету податке разврставати и по сљедећим категоријама за сваки разред: категорија висине, пола, дужине и боја косе, тежина пернице и др., како би се утврдило који параметри највише утичу на одлазак у тоалет,

-       Обавеза наставника је да свакодневно обавјештавају родитеље дјеце која су током дана била у тоалету. У почетку СМС-ом, брзом поштом или лично, а касније новим информатичким порталом „еГЛУПИС“ који ће бити у функцији од почетка наредне године,

-       Све сумиране и обрађене податке редовно слати нама како бисмо предузели даље мјере и активности.

-       Овај програм је већ у самој изради дао изузетне резултате, тако да ће, сигурно знамо, бити више него успјешан.

Мјере које стручне службе морају да предузму:

-       Одредити наставника који ће контролисати све остале наставнике с циљем да се утврди да ли има наставника који се не придржавају ових мјера. Наставник „контролор“ ће податке уносити у посебну чек листу знаковима „+“ за „Наставник се у потпуности придржава мјера из Програма“; „+-„ „Наставник се дјелимично придржава мјера из Програма и „-„  „За наставник се не придржава мјера из Програма“,

-       Одабрани наставник мора да буде подобан,

-       Управа мора осмислити институт казни за наставнике који се не придржавају мјера из Програма,

-       Стручна служба ће све добијене податке свакодневно уностити у „Књигу за одлазак у тоалет“ ( на папиру и електронски).

-       Обезбиједити да наставници својим примјером утичу на дјецу, јер када дјеца буду видјела да наставници не иду у тоалет вјероватно ће да помисле како ови немају никаквих физиолошких потреба па ће тако и дјеца добити већу мотивацију да истрају.

Осим овог Програма у поступку израде су и сљедећи програми:

-       Програм за смањење броја окретања главе лијево, десно и назад са мјерама увођења фиксатора за главу како би дјечији поглед био стално усмјерен у правцу табле. Разматрамо и могућност аутоматизације овог система како би наставник помоћу даљинског управљача окретао дјечије главе у жељеном правцу.

-       Програм за смањење трчања по школским ходницима и учионицама због опасности по дјечије здравље. Програм обухвата везање ногу ланцима или везање само једне ноге ланцом са куглом. Овај Програм ће за себе разрадити свака школа тако да саме могу да одлуче која варијанта им више одговара.

-       Програм за смањење оптерећености разним теретима: тешким јакнама, капутима, патикама и сл. гдје ћемо предложити да родитељи за своју дјецу купују најтања одијела и обућу са танким и лаким ђоновима. Програм предвиђа увођење јединствених јакни са флуоресцентним тракама на леђима, грудима и рукавима.

 

Игре радости – Ми у игри

Мала радионица с мојим првацима. Они су, свако за себе, исијецали џемпере, мајице, панталоне, хаљине…, а онда смо све то сложили (наравно уз моју помоћ) у једну велику композицију. Хвала колегиници Драгани Давидовић која нам је „исјекла“ главе, руке и ноге! :) Признајемо ти 3%!

5 7 6 4 3 2 1

ПАНО – (Не)обавезан садржај једне ђачке торбе

Један од паноа с почетка нове школске године. Драгана Скендерија ;) ! Брзо нам се врати. Очекујемо још оваквих савршенстава! <3

1 2 3 4 5

ПАНОИ – Неки моји разредни панои

Календар природе. На њему су дјеца радила свакодневвно. Гнијезда су седмице. Како би која седмица прошла ми бисмо залијепили једно гнијездо на грану која је представљала одређени мјесец. Око грана бисмо цртали промјене својствене одређеном годишњем добу. Дрво представља једну годину.

11 Овчице. Пано након једног интегрисаног дана. Домаће животиње, басна, нека о вуку и овци (не сјећам се тачно која) и пјевање пјесмице: „Чобан тјера овчице“ :)

10

Прољеће. Овај пано смо дорађивали дјечијим радовима.

9

Моја катедра. Мало сам се играо! :)

8

Заједнички рад. Паун од наших ручица.

7