Боља школа него ђаци

“ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ” Душко Радовић из часописа “Учитељ”

Мање-више, данас-сутра, како-тако сва деца заврше школу, бар ону обавезну.

Тако је то.

Почне се патетично, са великим, неодмереним амбицијама школе, са максималним захтевима, уз много непотребних неспоразума и драма, а заврши се компромисима.

Пред масом и силом деце и њихових реалних могућности, пуцају папирни зидови начела и фраза, па не буде онако како је школа хтела већ како деца могу.

Било би лепше да су деца друкчија.

Међутим, кад су већ она тако тврдокорна реалност, кад на тако очигледан начин доказују да нису достојна школе какву смо ми за њих и њихово добро изумислили, можда би се, ипак, требало вратити на почетак и, у већем складу са децом и животом, осмислити нешто реалнију, природнију и лакшу школу, која ће још на почетку тражити само онолико на колико садашња школа пристаје тек на крају.

Шта ће нам патетика и отменост садашње школе, која је толико боља од својих ђака? Боље је рјешење: нешто скромнија школа са себи равним ђацима.

Није то лепо рећи школи, али није ни ружно, ако може бити корисно: децу треба боље познавати и више поштовати њихове могућности. А ми смо прво измислили школу па смо тек онда утврдили да немамо довољан број одговарајуће Деце.

Треба бити зрео, паметан и храбар и прихватити неуспехе деце као разлог да се још једном и још много пута размишља о могућим недостацима и грешкама постојеће школе. Школа која се много чуди знању и понашању својих ђака, коју нервира то што су деца деца, не може бити добра школа. Када дође до већих неспоразума између школе и ђака, школа би се радо вајкала како није заслужила такве ђаке. А то је апсурд. Једино ђаци имају права да жале што имају такву школу.

ЂАЦИ

Душко Радовић “ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ” часопис “Учитељ”

ЂАЦИ

Стари, пензионисани професор седи испред телевизора и прати програм. Обесхрабрен је оним што види. Његови најгори ђаци воде Дневник или Квиз, добијају угледна друштвена признања као истакнути научници или уметници, постају прваци земље, Европе и света у боксу, кошарци или рукомету, најлепше певају, најдаље скачу, најбоље глуме. Неки су амбасадори, други успешно воде највеће привредне организације.

То је тријумф најгорих ђака. Најгори тријумфују, а најбољих нема. Најбољи не знају оно што нису учили, а најгори само то знају. Позајмили смо ову јетку, убедљиву слику, као још један аргуменат против овакве школе.

Оваква школа је још увек једино званично и мериторно место где се са десет или четрнаест оцена вреднују млади људи. Све друго што знају и воле, а није предвиђено ни обухваћено школским програмом, неће се појавити ни у сведочанству, тој првој злокобној “карактеристици”.

Наша школа још увек није тако смишљена и организована да максимално широко региструје и вреднује све оно што неко уме и може. У правој, доброј школи не би смело остати нерегистровано и неоцењено ништа иза чега стоје љубав, рад, знање и успеси.

Да ли би један одличан млади гитариста или бубњар за уложен труд и показано знање и успехе, могао добити прелазну оцену и у школи? Зар један добар и вешт млади домаћин на селу не заслужује да му у сведочанству буду регистровани и тај рад и успеси? Може ли се младићу или девојци, који су, уз школу, овладали неким занатом или вештином, и то забележити као предмет? Иза најбољег, кошаркаша, фудбалера, шахисте, такође стоје таленат, рад и успеси. Зашто их школа не региструје? Зашто то једино сведочанство вредности, марљивости и успеха није свестраније и комплетније?

Живот, знамо, има више предмета него школа. Они који су марљиво и послушно савладали школску, често се тешко сналазе пред животном грађом. И обрнуто: школски понављачи и падавичари тек у правим животним дисциплинама показују колико вреде. према томе, тријумф најгорих ђака је непрелазна оцена за овакву школу.

Душко РАДОВИЋ

Поправљачима НПП У Републици Српској добро би помогао ВЕЛИКИ Душко Радовић. Треба га послушати. Ових дана пуно читам његова дјела о школи и изненађује ме колико је у праву. Свака реченица је апсолутно тачна и још увијек актуелна. Нама не требају реформе са запада, ни са истока. Послушајмо само шта каже Душко Радовић, размислимо о свему, примијенимо то и имаћемо најбољу школу на свијету.

НЕЗАМЕНЉИВИ УЧИТЕЉ

Текст Душка Радовића у рубрици “ШКОЛОВАЊЕ ШКОЛЕ” објављен у часопису “Учитељ”

Предметна настава укида учитеље, а учитељи су једини прави васпитачи. Оног тренутка када деца остају без свог учитеља, престаје васпитање, а почиње образовање.

Рано је већ у једанаестој години, у петом разреду, оставити децу без учитеља.

Када се одговорност за дете подели на десетак предметних наставника, укупан збир њихових одговорности је мањи од одговорности једног правог учитеља.

Учитељ је био домаћин, а предметни наставник постаје гост мале школске породице. И то је разумљиво: учитељи су стручњаци за децу, а предметни наставници свако за свој предмет.

Кад би могло бити оно што не може, било би лепо и значајно да прави, добри, проверени учитељи остају са својом децом до краја осмогодишњег школовања. Прве четири године као учитељи, друге четири године као разредне старешине. И то разредне старешине ослобођене наставе, са једним али најодговорнијим задатком – да брину о деци.

Тако би учитељ остао или постао школски родитељ деце, личност која би знатно амортизовала школску принуду. Деци би помогао да са што мање отпора прихвате школу, а школи да са нешто више разумевања барата децом.

Имајући тако времена за сваког од својих ђака, тражећи појединачна решења за сваки случај, санирајући не само школске већ и породичне неприлике деце, учитељ – разредни старешина испунио би на најбољи начин садашње празнине у васпитном раду са децом. Постојећа школа има само толико времена и снаге да утврди и оцени колико деца уче. А уз овакву помоћ учитеља – разредних старешина лакше би се откривали и отклањали узроци недовољног успеха и неадекватног понашања деце.

Оно што у првом тренутку може личити на утопију и луксуз, убрзо би морало дати опипљиве, благотворне резултате. То би било право улагање у будућност деце и друштва.

Душко РАДОВИЋ

Када би сви просвјетни радници пажљиво прочитали овај чланак и само мало размислили, мислим да би већ пола проблема у школи било ријешено. Не бих да се правим паметан, али о овом размишљам већ неколико година. Сада пронађох овај чланак и схватих да сам можда добро размишљао.

Хвала Душку Радовићу!

Програм смањења одласка ученика у тоалет изражен минутима

 

У посљедње вријеме све је више директора и наставника који нас обавјештавају да дјеца скоро свакодневно, и то у вријеме наставе, одлазе у тоалет, и на тај начин често изостају са главних дијелова  часова. Постаје веома озбиљно јер у питању су минути и сати веома битног наставног процеса. Ученици тим својим непромишљеним понашањем губе драгоцјено вријеме и пропуштају веома битне наставне активности: диктирање, наставниково читање садржаја из уџбеника, преписивање подебљаних текстова иза лекција, учење дефиниција напамет и сл.

Наставници су просто немоћни са овом појавом која је добила све знакове епидемије. Обзиром да се школе не могу изборити са овим (али и са многим другим) проблемима, овим Програмом смо осмислили један веома успјешан алгоритам који је провјерен у нашим многим школама и који се већ показао веома успјешним.

Наша интердисциплинарна истраживања показала су да је просјечно вријеме боравка у тоалету наших ученика 30 минута у току дана, а код средњошколаца чак 46 минута. Наш циљ је смањити тај боравак на највише 30 секунди и мање.

У овом економски веома исплативом програму временом бисмо укинули све ученичке и наставничке тоалете и тиме смањили рачуне за воду који предстаљају више од 15% одобреног буџета школе. Школе ће се снабдијевати водом из једне славине са „танким цуром“ и то само за потребе сликања акварел техником. Прање прибора обављати код куће.

Мјере које родитељи морају да предузму:

-       Забранити дјеци свако уношење течности два сата прије поласка у школу,

-       Дјеци која похађају наставу у првој смјени не давати доручак,

-       Дјеца која похађају наставу у другој смјени морају рано да доручкују како би прије поласка на наставу успјешно обавила одређене физиолошке потребе код куће. Воду пуштајте по жељи!

-       Не давати дјеци џепарац за храну и пиће,

-       У случају прекомјерне употребе тоалета против родитеља поднијети кривичну пријаву, а против наставника који није утицао на родитеље покренути дисциплински поступак.

Мјере које наставници морају да предузму:

-       Свако узимање хране и течности за вријеме наставе дјеци и наставницима строго је забрањено,

-       За вријеме великих врућина ученици могу да користе само влажне марамице за освјежавање и боравак у хладу,

-       Пратити ученике како не би дошла у искушење да циједе или жваћу влажне марамице,

-       На самом почетку програма (док још тоалети буду у функцији) наставници ће, на посебно припремљеном обрасцу, биљежити вријеме одласка , вријеме доласка и укупно вријеме боравка ученика у тоалету,

-       На другом обрасцу наставник је обавезан да убиљежи и то да ли је ученик за собом повукао воду и да ли је опрао руке, одн. колико времена је држао славину отвореном (у секундама) и на који „степен цурења“ је подесио славину,

-       Податке сумирати свакодневно, затим на крају сваке радне недјеље, мјесечно, двомјесечно, тромјесечно, након четвртог, петог,.. мјесеца, на крају првог полугодишта и на крају школске године. Осим времена проведеног у тоалету податке разврставати и по сљедећим категоријама за сваки разред: категорија висине, пола, дужине и боја косе, тежина пернице и др., како би се утврдило који параметри највише утичу на одлазак у тоалет,

-       Обавеза наставника је да свакодневно обавјештавају родитеље дјеце која су током дана била у тоалету. У почетку СМС-ом, брзом поштом или лично, а касније новим информатичким порталом „еГЛУПИС“ који ће бити у функцији од почетка наредне године,

-       Све сумиране и обрађене податке редовно слати нама како бисмо предузели даље мјере и активности.

-       Овај програм је већ у самој изради дао изузетне резултате, тако да ће, сигурно знамо, бити више него успјешан.

Мјере које стручне службе морају да предузму:

-       Одредити наставника који ће контролисати све остале наставнике с циљем да се утврди да ли има наставника који се не придржавају ових мјера. Наставник „контролор“ ће податке уносити у посебну чек листу знаковима „+“ за „Наставник се у потпуности придржава мјера из Програма“; „+-„ „Наставник се дјелимично придржава мјера из Програма и „-„  „За наставник се не придржава мјера из Програма“,

-       Одабрани наставник мора да буде подобан,

-       Управа мора осмислити институт казни за наставнике који се не придржавају мјера из Програма,

-       Стручна служба ће све добијене податке свакодневно уностити у „Књигу за одлазак у тоалет“ ( на папиру и електронски).

-       Обезбиједити да наставници својим примјером утичу на дјецу, јер када дјеца буду видјела да наставници не иду у тоалет вјероватно ће да помисле како ови немају никаквих физиолошких потреба па ће тако и дјеца добити већу мотивацију да истрају.

Осим овог Програма у поступку израде су и сљедећи програми:

-       Програм за смањење броја окретања главе лијево, десно и назад са мјерама увођења фиксатора за главу како би дјечији поглед био стално усмјерен у правцу табле. Разматрамо и могућност аутоматизације овог система како би наставник помоћу даљинског управљача окретао дјечије главе у жељеном правцу.

-       Програм за смањење трчања по школским ходницима и учионицама због опасности по дјечије здравље. Програм обухвата везање ногу ланцима или везање само једне ноге ланцом са куглом. Овај Програм ће за себе разрадити свака школа тако да саме могу да одлуче која варијанта им више одговара.

-       Програм за смањење оптерећености разним теретима: тешким јакнама, капутима, патикама и сл. гдје ћемо предложити да родитељи за своју дјецу купују најтања одијела и обућу са танким и лаким ђоновима. Програм предвиђа увођење јединствених јакни са флуоресцентним тракама на леђима, грудима и рукавима.

 

Игре радости – Ми у игри

Мала радионица с мојим првацима. Они су, свако за себе, исијецали џемпере, мајице, панталоне, хаљине…, а онда смо све то сложили (наравно уз моју помоћ) у једну велику композицију. Хвала колегиници Драгани Давидовић која нам је “исјекла” главе, руке и ноге! :) Признајемо ти 3%!

5 7 6 4 3 2 1

ПАНО – (Не)обавезан садржај једне ђачке торбе

Један од паноа с почетка нове школске године. Драгана Скендерија ;) ! Брзо нам се врати. Очекујемо још оваквих савршенстава! <3

1 2 3 4 5

ПАНОИ – Неки моји разредни панои

Календар природе. На њему су дјеца радила свакодневвно. Гнијезда су седмице. Како би која седмица прошла ми бисмо залијепили једно гнијездо на грану која је представљала одређени мјесец. Око грана бисмо цртали промјене својствене одређеном годишњем добу. Дрво представља једну годину.

11 Овчице. Пано након једног интегрисаног дана. Домаће животиње, басна, нека о вуку и овци (не сјећам се тачно која) и пјевање пјесмице: “Чобан тјера овчице” :)

10

Прољеће. Овај пано смо дорађивали дјечијим радовима.

9

Моја катедра. Мало сам се играо! :)

8

Заједнички рад. Паун од наших ручица.

7

Пано – Школски аутобус

Занимљив пано. Драгана Давидовић, а ко би други! :) Хвала Драгана. Ово је био један од љепших паноа који је красио хол наше школе.

20 21

Пано – Били смо на излету

Пут од школе до језера у Трну представљен на неиобичан и сликовит начин. Стари часописи, коверте, папир…Сјећам се паноа нашег путовања на Тару, али никако да пронађем фотографије. :(

3 2 1

Добро нам дошли

Ево још једног занимљивог паноа добродошлице. Овај пано су урадиле наше вриједне учитељице Драгана Скендерија, Драгана Благојевић Давидовић и Биљана Данојевић.

2

16

17 18 15 14 9 10 11 12 13 7 6 5

Минијатуре

Занимљива радионица коју је до сада са својом дјецом урадило неколико учитељица. Мени се све то јако свидјело па сам одлучио да нешто слично и ми урадимо.

Потребан материјал: кутије шибица, пластелин, боје и љепило.

1

DSC_0428 DSC_0429 DSC_0430 DSC_0447 DSC_0448

Пано – Добро дошли у нову школску годину

Изглед једног веома занимљивог паноа у нашој школи. Најљепше паное увијек уради наша драга учитељица Драгана Давидовић.

За овакав пано вам је потребан хамер папир, вуница и много живаца.

7

4

1 2 3 5 6 8 9 10 11

Све ће бити како Цеци каже

Упркос свим забранама Министарства за музикалије, писаније и модернизацију фасада на сеоским објектима кроз популаризацију ИТ (идиотских технологија), поздрављам храбри гест Маре и њених лола који су се усудили да поново отпјевају свој најновији хит “Све ће бити како Цеци каже”.

Министарство за музикалије, писаније и модернизацију фасада на сеоским објектима кроз популаризацију ИТ (идиотских технологија) је средином прошле године донијело Правилник о начинима пјевања, врстама спотова, играња око и на столовима, скакања по бинама и слободи куповања касетица и ЦД-оваца. Како је у међувремену најновији хит Маре и лола “Све ће бити како Цеци каже” постао најпопуларнији међу слушаоцима то се није свидјело дотичној Цеци (нагласак на и) па је била приморана да лупи шаком о сто самог министра како би га подсјетила да су они јако добри пријатељи. Министар, а богами и сви његови помоћници, па и они мало нижи, погнуше главу, сакрише се под столове и бришући под од сопствених излучевина забранише дистрибуцију свих пјесама које нису “од” Цеци.

Захваљујући наведеном министарству од данас сви можемо слободно да уживамо само у њеним пјесмама: “Цеци њам-гамг стајл”, “Цица у Дизниленду”, “Бљутаво је ово село”, “Повуци ме за (по)нос” и “Сви сте ви до бола небитни”.

Сама госпођа Цеци је прерадила популарни хит “Све ће бити како Цеци каже”, којег је доставила свим издавачким кућама са “топлом” препоруком да су једино њени хитови легални и као такве свима их топло препоручује.

Њен менаџер, господин Мрљановић, иначе помоћник министра за бла, бла и бла тренутно млати празну сламу тражећи погледом будућу естрадну звијезду. Он је истовремено задужен и за проналажење грешака у пјесмама које нису обојене Цеци бојама како би у потпуности оправдао своју функцију помоћника. И заиста се показао као прави помоћник нашој новој диви.

“Министар тренутно има важнијих послова, а остали министарственици почели су да осмишљавају кореографију за будуће Цеци-спотове за које претпостављамо да ће постати прави Бууум у нашем региону”, изјавила је то помоћница Вулавеснић, која је додала, ” Иако је слушање пјесама других издавача и аутора строго забрањено, поуздано знамо да се њихове пјесме пјевају на тајним локацијама и учинићемо све како бисмо спријечили те незаконите активности.”

Поздрављамо Цеци уз поруку: Уз тебе смо! Волимо те Цеци! Издржи до краја! Удри шаком о сто и утјерај страх у кости свим издавачким кућама, јер ти си нам у свему нај, нај, нај…