ШКОЛАРКА И ШКОЛАРАЦ

Од ове године познати наши другари ШКОЛАРКА и ШКОЛАРАЦ вам, уз сваки број, поклањају занимљиве дидактичке додадтке: ЂАЧКЕ СПОМЕНАРЕ и занимљиве мини енциклопедије.

И ове године часописи ће бити распјевани, занимљиви, прилагођени узрасту, креативни, брижљиво осмишљени и што је најважније-занимљиви.

Родитељима, дјеци и њиховим учитељима их топло препоручујем.

Жељно очекујем Ваше ликовне и литерарне радове!

Срећан Вам почетак нове школске године!

Ваш главни и одговорни уредник Жарко Аничић,

Advertisements

ШИКИ МИКИ ШКОЛИЦЕ

Од ове године за нашу дјецу припремили смо нове, обогаћене бројеве ШИКИ МИКИЈА. Уз часопис смо припремили посебан додатак СВЕЗНАЛИЦА – АЛБУМ СА СЛИЧИЦАМА са много занимљивог дидактичког материјала. Ове материјале родитељи и учитељи могу допуњавати са наставним листићима које можете, потпуно бесплатно, преузети са мог блога.

ШИКИ МИКИ ШКОЛИЦЕ кроз занимљиве примјере и задатке дјецу уводи у игру и активности откривалачког, логичког и практичног рада. Развија креативност код дјеце и омогућава да на занимљив, креативан и дидактичко-методички исправан начин стичу нова знања и способности. Сам часопис, као и до сада има немјерљиву моралну, естетску и образовну вриједност.

Квалитет и оригиналност часописа препознат је у цијелој Републици Српској због чега сам веома поносан.

Родитељима, дјеци и учитељима и ове године топло препоручујем овај, до сада непревазиђен, часoпис.

Нашим првацима желим срећан почетак школовања!

Жељно очекујем Ваше прве школске радове! Воли Вас и поздравља Ваш главни и одговорни уредник,

Жарко Аничић

 

УЏБЕНИК КОЈИ НИЈЕ НАПИСАН ЗБОГ ДЈЕЦЕ, НЕГО ЗБОГ АУТОРА: ДРУГИ ДИО „Нема за мачке школе“ Григор Витез

У овом чланку приказаћу како су аутори писали тренутно важећи уџбеник „Читанка за други разред основне школе са језичком културом и граматиком српског језика“

Прво ћу написати пар ријечи о незаконитим измјенама које се налазе у уџбенику, затим ћу приказати оригиналну верзију рукописа који сам процјењивао и за који сам дао негативну оцјену. На крају ћу приказати извод из моје рецензије.

Важно је напоменути да такве измјене и у толиком обиму нису тражиле рецензентице које су дале позитивно мишљење за рукопис. Међутим то не можемо да видимо, јер те рецензије нису доступне јавности.

Друга важна напомена јесте да нико не може дати позитивну оцјену рукопису, а истовремено тражити овако обимне измјене.

Трећа важна напомена јесте та да сваки рукопис за основну школу мора имати позитивну рецензију истакнутог наставника из основне школе. Овај уџбеник нема те рецензије, одн. она је негативна, а друга, од неког другог учитеља, никада није ни тражена.

Незаконите измјене које се налазе у уџбенику, а није их било у рукпосу

Аутори из рукописа од 13 питања, налога и задатака  датих у методичкој апаратури уз Григорову пјесму, избацују више од половине, а у уџбенику се појављује 10 нових питања која уопште нису била предмет процјене. Сва та питања су настала на основу негативне реценције одакле су аутори незаконито црпили идеје, преузимали готове примјере, а све без дозволе свих рецензената овог рукописа. Такво нешто сигурно нису тражиле рецензентице позитивних рецензија!

Када узмемо у обзир број избачених и број нових питања, комплетна методичка апаратура, која је у свакој читанци најважнија структурна компонента, одн.  најважнији сегмент у обради књижевно-умјетничког текста, измијењена је у обиму већем од 100%. Од првобитног текста остало је свега 6 питања.

Сама питања која су била у рукопису показују да аутори нису разумјели суштину књижевно-умјетничког текста и да нису стручно оспособљени да саставе адекватну методичку апаратуру. О свему овом стоје адекватне констатације у мојој рецензији.

Осим измјена у методичкој апаратури има измјена и у самом књижевно-умјетничком тексту, јер аутори приликом писања нису користили оригиналне изворе, него су само преписивали из до тада важеће Ђаковићеве „Читанке“, што само говори о томе у којој мјери су аутори били „озбиљни“.

Осим измјена у тексту, облику слова у писању имена писца (италик-искошена), аутори мијењају и креативни задатак који је био бесмислен, а промијенили су чак и име једној структурној компоненти.

Да ли су све ове измјене тражене у позитивним рецензијама? Ако јесу, зашто су те рецензије тајне и зашто су онда уопште позитивне!? У сваком случају аутори су досљедно мијењали рукопис тако да смо на крају добили уџбеник који својим већим дијелом није био предмет никаквих процјена, а све на начин максималне злопуотребе моје рецензију без икакве сагласности.

На крају да се зна: Од 18 питања, налога и задатака, само у овој лекцији, 10 је мојих. Књижевни текст (пјесмица) је постао исправан захваљујући мени, структурна компонента је добила назив захваљујући њиховом методичком незнању, а и креативни задатак је измијењен, опет, захваљујући њиховом методичком незнању и свакако, мојој негативној рецензији. А опет ништа не ваља! О свему овоме сам детаљно дао своје мишљење у рецензији.

Оригинална верзија рукописа

Оригинална верзија рукописа који је био на процјени овако изгледа. Ако узмете сада већ важећи рукопис биће свима јасно колике су измјене, без икаквих одобрења, урадили аутори.

 Извод из рецензије

Свакако препоручујем да се прочита, јер рецензија показује са колико неозбиљности су аутори приступили писању уџбеника. Након читања ове рецензије одлучили су се на незаконите измјене, јер су схватили колико лош рукопис имају. Односно унијели су у уџбеник више од 60% мога рада без питања.

  • Нема за мачке школе“, Григор Витез (стр. 4. и 5.)

Анализа књижевно-умјетничког текста (коректност преписа, величина фонта, размак између редова, јасна структурална прегледност)

Име писца наведено је испод књижевног текста. У пракси се показало да је фонт „Arial“ који није оптерећен додатним елементима слова, величине 12 или 14 најприхватљивији у уџбеницима за разредну наставу. Име писца је написано искошеним словима „Italic“ што се у разредној настави не препоручује, посебно не у другом разреду када дјеца уче да читају. Употребом искошених слова, поједина слова постају дјетету непрепознатљива, односно не одговарају стандардном и утврђеном облику слова. Посебно се то односи на слова г (г) и т (т), која се налазе у имену и презимену писца (Григор Витез).

Пјесмица у рукопису се разликује од пјесмице у оригиналу.

Не знам из које збирке пјесама су аутори преузели текст ове пјесме, али преузети текст има тринаест разлика у односу на исту пјесмицу штампаној у познатој збирци „Кад би дрвеће ходало“ 1964. године.

Када боље погледамо пјесмицу у рукопису видјећемо да постоје одређене нелогичности у означавању.

Препис у рукопису Оригинал из 1964. године[1]
– Куда ћеш с торбом? – (куда)

упита Миру мачка. (мало слово)

– У школу! Ђак сам!

Ово је торба ђачка. (тачка)

– И ја бих с тобом – (нема знака)

мачкине очи моле. (мало слово)

– Камо ћеш с торбом? – (камо)

Упита Миру мачка. (велико слово)

У школу! Ђак сам!

Ово је торба ђачка! (узвичник)

– И ја бих с тобом! – (узвичник)

Мачкине очи моле. (велико слово)

Већина наредних стихова почиње малим словом. Сви наредни стихови почињу великим словом.

До оваквих разлика је вјероватно дошло приликом преузимања из оних уџбеника гдје аутори нису водили рачуна о оригиналности пјесме. Видимо да је чак ријеч „камо“ преведена у „куда“, што није исправно. Тешко да ико може себи дати за право да преводи српског пјесника Григорија Григора Витеза! Могуће је да је текст преузет и из неке збирке или са интернета гдје се могу наћи идентични погрешни преписи, јер у сва три рукописа које процјењујем налази се идентичан препис.  Преузимање пјесмица из других уџбеника или са интернета, чак и из збирки које су штампане у посљедњих неколико година није препоручљиво. Управо то говори и ова пјесмица. Једна од главних замјерки на постојеће уџбенике се односи и на овај проблем. Овако једном направљене грешке, тешко се касније исправљају, посебно у нашим уџбеницима. Ауторима топло препоручујем да приликом писања рукописа користе искључиво провјерену литературу.

Анализа непознатих ријечи и изразa

Непознате ријечи дате су испод књижевног текста у структурној компоненти „Рјечник“ која није посебно издвојена нити означена адекватним знаком или бојом. У њој се налазе двије ријечи објашњене давањем примјера и синонимно.

Анализа методичке апаратуре

Методичка апаратура за ову лирску пјесму осмишљена је кроз девет питања. Редослијед питања, налога и задатака није у складу са методичким захтјевима обраде лирске пјесме. Она су распоређена тако да не обезбјеђују правилну и непрекидну нит разговора о књижевном дјелу. Први корак захтијева од дјетета да пажљиво прочита пјесму. Овај налог би имао смисла када би се налазио изнад пјесмице и омогућио дјетету да га прочита прије, а не након читања пјесмице. Оно је у овом случају и бесмислено јер методика наставе књижевности тражи да учитељ пјесмицу дјеци изражајно прочита, након чега се објављују доживљаји. Питања о доживљају пјесмице нема. Аутори даље постављају питање које се односи на тему лирског дјела, што није грешка, али свакако није оно што се прво одређује. Пјесмица не говори само о Мири и мачки него о њиховом међусобном односу, о љубави и привржености што се види из неколико строфа ове пјесме. Тема сваког књижевног дјела се одређује тек након квалитетне садржајне, естетске и моралне анализе и након методички правилно обликованих питања која ће омогућити дјетету овог узраста да схвати основни смисао дјела. Оваква питања се не постављају на почетку анализе!

Друго питање се односи на покушај моралне анализе. Она започиње добрим питањем, али на њега аутори сами дају одговор. На тај начин један добар почетак аутори обесмишљавају. „Да ли се мачке заиста понашају као људи и желе да иду у школу? Наравно да не.“

Наредно питање је добро осмишљено.

Треће питање „На који начин мачка показује Мири да жели с њом у школу?“ је издвојено из контекста. Мачка очима моли оно што смо већ и Мира и ми сазнали. Мачка је већ питала Миру гдје ће она с торбом. Мира је мачки дала одговор. Ово је тренутак који казује колико ће мачки Мира недостајати, да ће јој бити тешко што ће остати сама и сигурно је да се због тога растужила. Њене очи то показују, она Миру моли… Ово је најважнији и најемотивнији дио у пјесмици о коме скоро да и нема ријечи, ни покушаја да се у методичкој апаратури квалитетно осмисли питање и усмјери ка анализи.

Након овог питања налази се овакав захтјев: „Покушај и ти очима, погледом, другу или другарици у клупи да покажеш како желиш с њим да идеш негдје.“ Прво, мачка у првој строфи пита Миру гдје она иде, Мира мачки даје одговор и након тога мачка очима показује да би и она ишла с Миром у школу. Значи постоји подстицај, сазнање, емотивна повезаност и жеља. Како то аутори замишљају да дијете погледом покаже свом другу да жели с њим негдје да иде, чак и ако не зна гдје ће тај друг да иде. Заиста, гдје да иде с другом? Неадекватна анализа пјесмице може да доведе и до оваквих, прилично бесмислених, захтјева који од дјетета траже нешто неодређено.

Наредна питања су добро осмишљена, али су обесмишљена ауторовим навођењем ученика на одговор, што се никако не смије практиковати у обради књижевног дјела. „Да ли је Мира удовољила мачкиној жељи? Како јој је одговорила (благо и њежно или грубо)?“

Како је Мира одговорила мачки? Из које строфе то видимо? Којим ријечима се Мира обраћа мачки? Пронађи у пјесмици ту строфу и прочитај је! Зашто се она тако односи према мачки?… само су нека питања којима би ова пјесмица била квалитетно анализирана. Тек након детаљне анализе дјеца би могла да изврше и синтезу, и то помоћу оног првог постављеног питања: „О чему пјесма говори?“

Остала питања нису у директној вези са пјесмицом, јер из њих не произилазе директна питања. Постављањем питања као што су „Је ли могуће водити мачку у школу?“ и „Ако не иду у школу, како мачке науче оно што знају?“ су питања која служе као увод, одскочна даска за даљу и дубљу анализу, одн. за нека наредна питања помоћу којих се дјеца желе довести до одређених сазнања и закључака. Овако, сама за себе, она се овдје налазе само како би задовољила форму.

Задње питање се односи на вањску композицију дјела. Композиција у смислу строфа и стихова одређене пјесмице у другом разреду треба посебно осмислити. Нема покушаја да се посебно означи строфа или стих и да се они графички прикажу.

Питањима аутори нису обухватили основно расположење, емоционалност, композицију (осим строфа), језик и стил на примјерен начин и у обиму који је у складу са узрастом ученика. Нема питања усмјерених на односе између Мире и мачке, о томе да ли заиста кућни љубимци имају потребу да иду у школу?…

Анализа повезаности методичке апаратуре са исходима и дидактичким упутствима и препорукама важећег НПиП-а

Нема разговора о емоционалном односу између Мире и мачке, нема уочавања односа између дјеце и кућних љубимаца и уопштавања тог сазнања, што је посебно изражено у четвртој строфи, гдје Мира своју мачку ословљава са „драга“. Нема питања која се односе на доживљај пјесмице, задатака који се односе на усмено и писмено изражавање у вези са прочитаним, нема анализе језика и стила у обиму који то дозвољава узраст ученика и прописује НПиП.

Питања не воде дјецу ка циљу спонтано и у виду слободног разговора, посебно нема оних питања која су најадекватнија за обраду једног лирског дјела о томе да ли је овдје и шта је овдје смијешно, или можда тужно, занимљиво, необично…Нема задатака којима би дјеца нешто откривала, упоређивала, објашњавала (осим задатка са очима!).

Анализа питања, налога и задатака који се односе на самосталан и стваралачки рад ученика

Аутори овој структурној компоненти дају назив „Креативни задатак“. Ова структурна компонента означена је стрелицом која служи за набрајање. Задатак тражи од дјеце да пјесмицу читају по улогама.

Лирске пјесмице су веома захтјевне за изражајно читање, али без обзира на то оне представљају изванредне наставне садржаје помоћу којих дјеца уче лијепо и изражајно да читају, посебно што оне обилују лирским елементима. Овакав задатак био би добар да је у питању адекватан драмски текст. У овој пјесмици осим Мире и мачке, потребан је и наратор. Мачка у пјесмици поставља само једно питање „Камо ћеш с торбом?“, све остало или говори Мира или наратор.

Аутори су могли да осмисле адекватнији креативни задатак. Овако креативни задатак гдје једно дијете изговара само један стих постаје задатак који има само формалан смисао.

Иако НПиП не подразумијева да дјеца у разредној настави усвајају појам пјесничких слика, које су према ауторима НПиП-а тешке за дјецу, то свакако не значи да уџбеник не треба на један специфичан и интуитиван начин уводити ученике у композицију лирске пјесме, а не само у њихову појавну форму (строфа и стих). Без захтјева да дјеца одреде пјесничке скике, свакако један од креативних задатака јесте захтјев да свако дијете за себе и на свој начин одреди кроз колико слика би могли да нацртају пјесмицу. Са захјевима се може ићи и до тога да свако дијете својој слици да адекватан наслов и да то буде оно што ће дјеца објашавати, образлагати, износити и заузимати своје ставове и на тај начин веома једноставо повезати наставу културе изражавања са лирском пјесмом.  Много је начина да се осмисле питања, налози и задаци за самосталан и стваралачки рад ученика, о чему аутори, вјерујем, имају адекватна сазнања.

Анализа илустрација

У овој лекцији налази се једна илустрација. Савремена је, оригинална, пажљиво осмишљена, са потребним умјетничким и естетким квалитетима. Ријеч је о илустрацији која заслужује да се нађе у нашим читанкама.

Изграђивање појмова из књижевности и језика

Након обраде могуће непознатих ријечи, аутори дају у посебном боксу облика правоугаоника објашњење књижевних појмова: пјесма, стих, строфа, пјесник, писац, читалац. У питању је шест појмова који се дају дедуктивно без адекватних графичких примјера и строго одвојено од обавезних пјесмица. Овакве издвојене информације дјеца уче напамет, без разумијевања. Појмови из књижевности морају бити оживљени, доведени у везу са књижевним текстовима, правилно графички приказани па тек онда дефинисани. Најбоље је када се кораци сазнања осмисле тако да дјеца сама долазе до дефиниција. Значи, потребан је индуктиван приступ у обради појмова.

Занимљиво је да аутори у истом боксу говоре о томе да „писац у пјесмама пише и казује о осјећањима и расположењима“, а да при обликовању методичке апаратуре ово не узимају у обзир.

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

Овако је изгледао рукопис који сам процјењивао, а како изгледа уџбеник то сви можете да видите. Једно је сигурно: три доктора наука преписивали су од једног просјечног учитеља. Браво ја!

[1] Григор Витез. Кад би дрвеће ходало. Издавачко књижарско подузеће „Младост“. Загреб: 1964. (Ћирилично издање),

УЏБЕНИК КОЈИ НИЈЕ НАПИСАН ЗБОГ ДЈЕЦЕ, НЕГО ЗБОГ АУТОРА

Већ сам негдје написао како је наша нова читанка за други разред (намјерно сам написао малим словом) тешка превара и веома лош плагијат. Иако ме је та чињеница јако погодила одлучио сам да  томе не придајем пуно значаја. Нема сврхе, а нема ни смисла. Једноставно је све лијепо намјештено и осмишљено да се ту за професионалност у обмани нема шта рећи. Истовремено, ријеч једног обичног и просјечног учитеља код нас се увијек дочека на нож. Учитељи су глупи, необразовани и није њихово да своје мишљење јавно истичу.

Откуд право учитељима да имају своје мишљење!? И због тог „откуд некоме право на лично мишљење“, одлучио сам да ћутим.

И ево, ја ћутим! Ћутаћу и даље ради наше заједничке среће и радости! Свакако се томе надам!

Ради наше заједничке среће и љубави прећутао сам  и злоупотребу моје рецензије, крађу идеја и питања, иако сам био свјестан да због тога нећу имати мира, не због њих и њихових „дјела“, него због дјеце и учитеља који су приморани да уче из једног морално упитног уџбеника. И ето, након скоро годину дана одлучио сам да дам краћи приказ о томе како је настао овај, у историји Српске, најнеморалнији уџбеник.

Свакако да ћу у овом приказу доста тога и да прескочим. Рекао сам и због чега. Ћутање је добро за здравље, али и за заједничку срећу и љубав. Занемарићу чак и чињеницу да у цијелој причи нису била битна дјеца, него искључиво аутори и само аутори и то опет због наше заједничке среће и љубави.

Како је почело

Почетком 2016. године добио сам три рукописа која су конкурисала за уџбеник ЧИТАНКА ЗА 2. РАЗРЕД. Извршио сам процјену сва три рукописа и о томе написао адекватне и веома детаљне, објективне и научно засноване рецензије, гдје сам дао своје стручно мишљење за сваки сегмент и структурну компоненту рукописа. Након детаљне анализе и процјене сви рукописи су добили ЗАСЛУЖЕНУ НЕГАТИВНУ ОЦЈЕНУ.

Све моје рецензије су објављене и свима доступне. Свако може да их прочита, анализира и види да ли су оне адекватне, објективне или, можда, „само онако“ и олако, без анализе, написане.

Осим мене за исте рукописе рецензенткиње су биле професорице са високошколских институција.

Њихове рецензије за рукопис под шифром „Славуј“, који је од ове школске 2016/2017. године постао важећи уџбеник у другом разреду, биле су искључиво ПОЗИТИВНЕ, а то значи да је рукопис био такав да се од аутора тражи да изврше мале, незнатне измјене, такве да не захтијевају поново враћање на процјену.

Те рецензије нису доступне јавности.

Без обзира на чињеницу да рукопис није имао адекватну рецензију наставника који је запослен у основној школи (Закон!?) даљом процедуром је одлучено да тај рукопис од ове године постане наша важећа читанка за други разред.

Штампањем уџбеника и подјелом истог нашим ђацима у септембру прошле године, уочавам огромне измјене (више од 60%, а у појединим дијеловима измјене су чак и 100%) у односу на оно што сам рецензирао. Листајући уџбеник схватам да аутори нису поступили према позитивним рецензијама које нису смјеле бити позитивне, ако се траже толике измјене, него су их чак и занемарили, тако да имена рецензентица на том уџбенику стоје само формално.

Надам се да ће рецензентице тражити да се њихова имена повуку са тог уџбеника, јер оне овај уџбеник нису никада рецензирале, а ако јесу, онда нека своје рецензије објаве јавно. Надам се да немају шта да крију!

Умјесто да поступе према позитивним рецензијама, аутори злоупотребљавају моју негативну рецензију и више од 60% садржаја мијењају искључиво на начин како стоји у мојој негативној рецензији.

Три доктора наука су, преписивањем, од једног сасвим обичног учитеља написали свој први уџбеник за разредну наставу.

У наредних неколико чланака, које ћу написати како ми то вријеме и расположење буду дозвољавали, приказаћу на конкретним примјерима како је изгледао рукопис, шта сам о томе написао у својој негативној рецензији и шта су аутори без мог одобрења, а вјерујем и без одобрења рецензентица, брисали, прилагођавали, мијењали… најблаже речено, узимали без дозволе!

 

ЧЕСТИТАМ „АУТОРИМА“ докторима наука!

Будућност видим у математици

Ауторски чланак о надареној дјевојчици Оливери Ристић из ЈУ ОШ „Сутјеска“, Модрича објављен у 147. броју часописа „Нај“.

April Olivera Ristic JUOS Sutjeska Modrica

Хуманост и толеранција на дјелу

Ауторски чланак о хуманитарним акцијама и часовима толеранције које се организују у нашим школама.

Нова читанка за други разред

Нова Читанка за други разред је плагијат. 

Наши докторчићи наука једино добро знају да преписују.

Рецензентима, који се још нису оградили од незаконитих радњи аутора и Завода за уџбенике и наставна средства, поручујем да су у овом случају сви заједно неодговорни према 10 000 дјеце другог разреда.  

Рецензирани рукопис под шифром „Славуј“ је од шк. 2016/17. године, уз огромне, недозвољене и незаконите исправке, постао, важећа „Читанка за други разред основне школе“ у Републици Српској. У питању је рукопис који је по свим својим структурним компонентама јако лоше и нестручно урађен и који никако није могао да буде одобрен. Ипак, рецензенти нису добро одрадили свој посао, а ни надлежне просвјетне власти се нису довољно бавиле рукописом, тако да је он замијенио досадашњу Ђаковићеву „Читанку“.

Иначе, аутори су злоупотријебили моју негативну рецензију на основу које су извршили више од 60% исправки, занемарујући мишљење рецензената потписаних на овој „Читанци“.

Укратко: три доктора наука су, заједно са Заводом за уџбенике и наставна средства, без одобрења, узели и преписали све што су могли да препишу из моје негативне рецензије. Уџбеник, према Закону о издавачкој дјелатности мора да има и позитивну рецензију наставника из основне школе. Овај уџбеник то нема.

Морална вриједност овог уџбеника, који се налази у рукама наших ђака раван је нули.

Честитам ПЛАГИЈАТОРИМА!

СРЕЋАН ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Мојој дјеци, коју волим највише на свијету, њиховим родитељима, мојим драгим и уваженим колегама,  ЖЕЛИМ СРЕЋАН ПОЧЕТАК НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ!

Ауторима и рецензетима нових уџбеника и осталим нерадницима такође желим све најбоље! Са вама је све много теже, али, опет, некако занимљиво. Имаћемо о чему да причамо и да се смијемо и дјеца и ми.

Хвала за ништа!