Настављамо путовање кроз школовање

Нови пано колегинице Драгане Благојевић Давидовић који краси улаз у нашу школу.

Дјеци и колегама желимо много успјеха и лијепих тренутака!

1 2 3 4 5

Пиле

Пиле, обично мало, али набусито и помало недоказно може да направи гомилу проблема, али да ће „Пиле“ Корнеја Ивановића Чуковског показати поприличну неозбиљност одговорних људи запослених у просвјети или који су дио ње, није ми било ни на крај памети.

Данас су нам стигли уџбеници за други разред. Знајући за све грешке у „новим текстовима“ које смо добили од РПЗ-а почетком прошле школске године, узех да прелистам „Додатак уз читанку за други разред основне школе“ и на моје силно изненађење наиђем на идентичне грешке. То су исте оне грешке о којима смо причали и на заједничком састанку са предстсавницима РПЗ-а, о којима сам писао на интернету, које смо тражили да исправе, да …ни сам више на знам шта.

Било као било, али исте грешке су направили и сами аутори „Додатка уз читанку за други разред“. Питам се, зашто су исте грешке које су стигле из РПЗ-а направили и сами аутори „Додатка“?

РПЗ је прекуцане текстове послао ауторима, а ови су их, слијепо вјерујући РПЗ-у, преузели и уврстили  у „Додатак“ без икакве провјере. Али због тога их никако не оправдавам. Сматрам да је такав начин рада прилично неозбиљан, као и све остало.

Значи „Пиле“!

Причу „Пиле“ написао је Корнеј Иванович Чуковски давне 1912. године. Ријеч је о причи! Како је могуће да је ова прича у „Додатку“, исто онако као што нам је и РПЗ послао, написана у облику пјесме? Друга грешка је у навођењу аутора. И у текстовима које нам је послао РПЗ и у самом „Додатку“ као аутор потписан је Љубомир Кљакић, а Љубомир Кљакић је ову причу превео с руског. Дакле, прича „Пиле“ Корнеја Ивановића Чуковског, код нас постаде пјесмица Љубомира Кљакића. Изините, али ово заиста није смијешно!

Гдје је извор те грешке? Знајући да сигурно нису отишли у Народну и универзитеску библиотеку Републике Српске како би преузели тачно и коректно текстове, него су сједећи тражили на интернету, такве, да се лако могу преузети најсавременијим методолошким поступком „исијеци-залијепи“ и сам сам на исти начин наишао на „Читанку за први разред основне школе“ у издању Креативног центра гдје се на страни 68. и 69. налази прича „Пиле“ Корнеја Чуковског. Она је, због уметнутих илустрација, добила облик пјесмице. Ипак да није ријеч о пјесмици овдје се види из једног питања: „Опиши изглед жабе из приче.“ (!). На самом дну стоји: „Превод с руског: Љубомир Кљакић“.

РПЗ је копирао текст, без икакве пажње, потписао преводиоца као аутора и доставио и школама и ауторима као пјесмицу. Што се НПП-а и самих текстова тиче РПЗ-у смо упутили много питања, али до сада нисмо добили нити један одговор.

Питања која треба поставити и ауторима су: Како је могуће да и поред дате форме нису примијетили да никако не може да буде ријеч о пјесмици? Како је могуће да прије писања „Додатка“ нису консултовали НПП? Како је могуће да су у методолошком инструментарију дали бесмислена питања на која се не може одговорити?

Ево неколико тих бесмислених питања: „Да ли је неко од вас примијетио нешто необично у овој пјесми? Да ти помогнемо: погледај посљедње ријечи у ‘стиховима’.“ (!)

А посљедње ријечи у тим „стиховима“ су: пиле, мајушно, овако! Да су сами аутори погледали те посљедње ријечи у „стиховима“ схватили би да овдје стихова нема.

Да ствар буде гора, даље питања теку овако: „Како вам се допала ова пјесма?…Испричајте на свој начин крај пјесме?“ Чак и након овог питања аутори не схватају да је ријеч о причи!?!

Осим тога ни сам превод није потпун! Препоручујем РПЗ-у и ауторима да мало прошетају до библиотеке, увјерен сам да ће пронаћи предивну сликовницу за дјецу „Пиле“ и да ће схватити не само да је ријеч о причи, него и о томе да ова прича не иде без адекватних илустрација.

Када је ријеч о „Додатку уз читанку за други разред“ ту можете још пронаћи објашњења за непознате ријечи које нису написане, недовршене реченице, неке ријечи које су написане некаквим симболима, непотписанe текстовe…све у свему…једно велико ништа!

До овога не би дошло да су нас у РПЗ-у послушали прошле године и да су узели наша запажања у обзир; да су поједини директори (самохвали менаџери) који су ме прогласили нерадником, схватили проблем мало озбиљније и са својим учитељима отворено разговарали о свему, можда би и они послали више примједби на модернизовани НПП и опет не би дошло до овог; да су аутори прочитали НПП и да су се служили изворном литературом, опет не би дошло до овог; да је сам Завод за уџбенике и наставна средства замолио некога из праксе да мало овај „Додатак“ погледа прије штампања, опет не би дошло до овога (мада Завод нема ту обавезу у овом случају).

Да су! Ал’нису! Зато и јесмо дошли до овог. Уосталом, то није мој проблем. Ја сам прошле године с дјецом обрадио причу „Пиле“ Корнеја Чуковског, тако да, што се мене тиче, ви слободно ове године обрађујте пјесмицу „Пиле“ Љубомира Кљакића.

Било би коректно да се овај „Додатак“ одмах повуче из употребе! За друге додатке уз читанке не знам: нисам их још прочитао!

И за крај, ево шта сам још у априлу написао у једном фејзбук коментару:

Жарко Аничић Текст „Пиле“ К. Чуковског преписали су као пјесмицу. Гледам, читам и презнојавам се. Зар да у тексту бројим строфе и стихове?! А с друге стране зар да пјесмицу препричавам!? Не иде, па не иде! Одем на један руски сајт за дјецу и пронађем причу „Пиле“. Преведем ју, ијекавизирам и данас као човјек обрадим причу. Не буде ми тешко па погледам мало у један србијански уџбеник, кад тамо они због илустрација написали реченице једну испод друге, а да нигдје нема означеног пасуса. Креативно, нема шта, али нека своју креативност оставе за себе. Вјерујем једино оригиналима. Имам слично искуство са бајком „Чардак ни на небу ни на земљи“ гдје су у Србији намјерно изоставили поједине дијелове мислећи да дјеца не схватају неке „ствари за одрасле“ и кад сам почео да обрађујем бајку с дјецом видим све исто преписано и измијењено, а бајка изгубила свој основни смисао. Јутрос сам до два сата исправљао нечије грешке. И поред свега што смо им рекли и што ћемо им казати увјерен сам да ће се исте грешке појавити и у измијењеним читанкама, ако их уопште и успију измијенити до почетка наредне школске године. Сва нам се струка свела у преписивање. Преписујемо све и свашта. Што би рекли, циљ је да дјеца нешто читају. Па, ето, нешто и читају!

Мислим да би ми посао пророка добро лежао. Можда да прорекнем и ово: „Ако се неко заиста убрзо не уозбиљи и не доведе мало реда у све ово и наредне године ћемо имати пјесмицу „Пиле“ Љубомира Кљакића. Лако је нешто урадити на брзу руку, тешко је то касније исправити.  Имамо још један примјер: Чак ни послије годину дана у нашим Букварима није усаглашена графија (облик слова) са захтјевима НПП. Није, јер нико и не зна да треба. Чак ни они који су писали НПП за српски језик више и не знају како изгледа та нова графија. И о томе сам писао, чини ми се…УБУДАЛЕ!

Ах, да…прича „Пиле“ је намијењена дјеци од 3 до 5 година!

ТРИ ТАЧКЕ КОЈЕ НИСУ КОВРЏАВЕ

ПРВА ТАЧКА:
Да ли се сјећате приче о учитељици из Приједора која је, наводно, исправке писаних састава своје дјеце исправљала на погрешан начин. О томе је било на стотине постова на фејзбуку, о томе су писале новине и, свакако, као ударну и незаобилазну вијест пренијеле су све важније и оне мало мање важније телевизије. Причало се о томе, коментарисало свакојако, да би на крају све била једна подла „диверзија“од стране друге учитељице која није презала ни од чега да би добила посао. Чини ми се да смо све то брзо заборавили, јер нас та вијест и није толико изненадила, заправо, није нас се тицала. Сада, када је све јасно можемо се запитати како је било тој учитељици из Приједора која је, ни крива, ни дужна читала све оне коментаре на фејзбуку, слушала све оне изјаве на телевизији, читала у новинама… Ми смо заборавили. Она, сигуран сам, није! Зато, умјесто свих надлежних, умјесто медија, умјесто свих нас – учитеља, морам, имам потребу, желим да нашој колегиници упутим једно велико ИЗВИНИ!
Шта су надлежни урадили по питању оне друге учитељице, која је уписала државни факултет у Бањој Луци, па се преписала на НУБЛ и на крају је једино могла исти завршити у Брчком? Наравно, све десеткама! Па, рецимо, ништа. Она је и даље наставила да ради као учитељица, она и даље васпитава нашу дјецу.
Добро јутро! Зар би ова информација (Провјерена!) требала да ме изненади? Па зашто сам, онда, изненађен? Не, нисам изненађен! Више сам огорчен! Иако су надлежни дошли до праве информације, због чега их треба поштовати, никако не могу да „прерадим“ податак да је ова друга, послије свега, и даље заштићена, боље рећи, повлашћена.
Колегинице, морао сам ово да напишем! ИЗВИНИ!
ДРУГА ТАЧКА:
Данас смо имали занимљиво предавање. Иако се томе нисам надао, изгледа да у нашем Заводу има и оних који раде и који знају да раде.
ТРЕЋА ТАЧКА:
Рукопис за уџбеник: „Познавање природе за пети разред ОШ“, добио је негативно мишљење РПЗ-а. Значи, почели смо мало озбиљније да радимо! Ова информација ме је јако обрадовала, не због тога што сам и сам написао негативну рецензију за исти рукопис, него због тога што смо се помјерили, макар и ситним кораком, од пуког формализма. Уџбеници се више не могу писати техником „исијеци-залијепи“, нити се могу написати за три мјесеца. За један квалитетан уџбеник потребна је и година дана!
ТАЧКА ГРАТИС:
Када будете, у четвртом разреду, обрађивали „Дружбу Пере Квржице“, кажите дјеци да роман прочитају два пута. Тако га неће поново морати читати и у шестом разреду.
Оно што ће на почетку ове школске године на овом блогу бити гратис (Више волим ријечи џаба и бадава!) су и писане дневне припреме за први разред написане према Модернизованом НПП-у. Не, не треба мени да се захваљујете! Захвалите се мојој колегиници Драгани Благојевић Давидовић. Од мене су вам довољни и наставни листићи за рад у првом разреду, пошто „Прву књигу“ можете да „баците“ већ крајем октобра! :)
Хвала и довиђења!

Бајковити Десанкин и Бранков свијет

Пано колегинице Драгане Скендерије

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

Нови-стари уџбеници

Имао сам прилику да рецензирам два рукописа „кандидате“ за нови уџбеник из предмета Познавање природе у петом разреду. Нажалост, оба сам морао да оцијеним негативном оцјеном. Пошто је ријеч и о једном  рукопису који много сличи садашњем уџбенику извршио сам детаљну анализу основног садржаја, питања, илустрација и осталих структуралних компоненти и дошао до поражавајућих резултата.

Овај рукопис је добио и двије позитивне рецензије. Можда и нисам био у праву када сам био толико строг у оцјењивању.

Извод из рецензије рукописа под шифром „Земља“. Комплетну рецензију можете прочитати ОВДЈЕ. 

  1. Рукопис је написан и структуиран према важећем НПиП-У;
  2. Он обухвата већину образовних исхода наведеним у НПиП-У, али експозиционо структуиран, у појединим лекцијама преобиман садржај са граматичким, правописним, стилским и материјалним грешкама, као и неадекватним илустрацијама не обезбјеђује подлогу да се ти исходи и остваре. Посебно је дидактичко-методички необликована тема 4: „Екологија“.
  3. Рукопис није писан на основу научних достигнућа о структуирању уџбеника. Традиционално је написан. Он је строго експозиторан и дедуктиван. Излагање у појединим лекцијама није јасно и повезано. Експозиторно изложени садржаји нису структуирани подстицајним питањима. Сви нови појмови нису адекватно маркирани;
  4. Дидактичко-методичко обликовање текста је искључиво експозиторно без покушаја да се уведу мотивациони и функционални елементи у текст. Иако за то постоје огромне могућности ниједна лекција није структуирана индуктивно. Постоје лекције које немају чак ни поднаслове;
  5. Излагање основних садржаја је конфузно и са честим понављањем. Садржаји се излажу неповезано. Поједини нови појмови нису адекватно маркирани, а има и оних који нису ни међусобно усаглашени;
  6. Текст није оригиналан, него је преузет из важећег уџбеника или из других уџбеника за наставни предмет Познавање природе;
  7. У њему је доста појмова који нису доведени до краја, који су неправилно објашњени, или су неадекватно дефинисани;
  8. Није тачно одређено чему која СК служи јер оне кроз уџбеник нису једнозначне. Двије структуралне компоненте (које представљају новину у односу на тренутно важећи уџбеник) с времена на вријеме преузимају функције једна од друге, тако да је СК „Зелени облачић“ поље или бокс у којем се дају: занимљивости, основни подаци којима је мјесто у основном тексту, он је и резиме и мјесто гдје аутори парафразирају пјесмице Јована Ј. Змаја. Слично је и са структуралном компонентом: „Да ли знате?“ Једна СК треба да има исто значење у рукопису. То може бити бокс гдје ће ученик пронаћи само занимљивости, или само резиме, или само питања и задатке, или… Потребно је наведене СК усагласити, одн. уједначити;
  9. Увод није адекватно осмишљен и није у складу са концепцијом уџбеника;
  10. Илустрације у највећој мјери нису у служби повезивања градива и учења. Оне нису ни оригиналне. Нема оригиналних илустрација, шема, графикона и табела;
  11. Питања у рукопису најчешће његују најнижи ниво знања. У највећем броју питања нису подстицајна. Незнатан је број питања која се односе на више форме учења. Нема адекватно осмишљених задатака. Овај недостатк донекле надопуњују дати огледи у рукопису;
  12. Задаци су често дати нејасно и неодређено. Често се не види ни циљ који треба да се постигне радом на одређеном задатку. Они имају само формалну функцију;
  13. Рукопис је засићен граматичким, правописним, стилским па чак и материјалним грешкама. Нема наставне јединице (лекције) у којој се овакве грешке не налазе. Оне нису оправдане, посебно јер се у највећем броју ради о погрешно написаним ријечима. Такав рукопис на први поглед дјелује неозбиљно и одаје утисак да се аутори нису довољно њиме бавили.
  14. Неуједначеност се највише огледа у означавању појединих структуралних компоненти;
  15. Највећи недостатак рукописа, поред одсуства дидактичко-методичког обликовања, адекватне методичке апаратуре представља његова хоризонтална и вертикална неадекватна повезаност;
  16. Рукопис нема структуралну компоненту која би представљала резиме која се може организовати мапама ума, појмовним мапама (ако нема азбучног прегледа непознатих појмова), графичким приказима, шемама, табелама и сл.
  17. Рукопис нема структуралних компоненти које би биле у служби оних припрема које захтијевају више времена, мапа ума, појмовних мапа, извора за самосталан рад дјеце, задатака за интерактивно учење, појмовника на крају теме или рукописа и др.
  18. Не постоје извори за самосталан рад ученика и за оне који желе да знају више (енциклопедије, књиге, провјерени извори са интернета и сл.),
  19. Нема адекватних истраживачких задатака за самосталан индивидуални или групни рад ученика.

Други рукопис је добио три негативне рецензије. Пошто је комплетан мој рад јаван, објављујем и ту рецензију, која у овом случају и нема некакав посебан значај.

Извод из рецензије рукописа под шифром „Ваздух“. Комплетну рецензију можете прочитати ОВДЈЕ.

  1. Рукопис није у потпуности написан према НПиП;
  2. Он није писан на основу научних достигнућа о структуирању уџбеника. Традиционално је написан и не обраћа се дјеци;
  3. Рукопис није прилагођен савременој настави;
  4. Он не омогућава остваривање свих НПиП-ом прописаних циљева и исхода,
  5. Основни текст није адекватно дидактичко-методички обликован;
  6. Илустрације у највећој мјери нису у служби повезивања градива и учења. Оне нису ни оригиналне. У највећем броју су директно преузимане са интернета и благо модификоване. Нема оригиналних илустрација, шема, графикона и табела;
  7. Текст је сртого експозиторно-дедуктиван, непрегледан, згуснут, недовољно маркиран. Нема покушаја да се посебно осмишљеним структуралним компонентама обогати, односно садржаји учине функционалнијим, а учење смисленијим и мотивационим. Ниједна лекција није осмишљена индуктивно;
  8. Питања у рукопису његују најнижи ниво знања. У највећем броју питања нису подстицајна. Незнатан је број питања која се односе на више форме учења. Нема адекватно осмишљених задатака ни експеримената. Задаци су нејасни и неодређени. Често се не види ни циљ који треба да се постигне радом на одређеном задатку. Они имају само формалну функцију;
  9. Рукопис је засићем граматичким, правописним, стилским па чак и материјалним грешкама. Нема наставне јединице (лекције) у којој се овакве грешке не налазе. Оне нису оправдане, посебно јер се у највећем броју ради о погрешно написаним ријечима. Такав рукопис на први поглед дјелује неозбиљно и одаје утисак да се аутори нису довољно њиме бавили. Постоје и друге грешке, а које се односе на употребу термина и појмова из хрватског језика. Њих је заиста много. Читава поглаваља су написана на хрватском језику. С друге стране постоји текст који је искључиво написан екавицом. Ово показује да текст у рукопису НИЈЕ ОРИГИНАЛАН;
  10. Неуједначеност се највише огледа у писању јединица за мјере, означавању појединих структуралних компоненти, називима лекција у садржају и главном дијелу рукописа и набрајању;
  11. Структурална компонента „Поновите“ није посебно дидактичко-методички обликована. У највећем броју се у оквиру ње налазе идентичне реченице из основног текста преузете са свим својим недостацима и грешкама;
  12. Највећи недостатак рукописа, поред одсуства дидактичко-методичког обликовања, методичке апаратуре и неусаглашености са НПиП-ом представља његова хоризонтална и вертикална неадекватна повезаност;
  13. Рукопис нема структуралних компоненти које би биле у служби оних припрема које захтијевају више времена, нема огледа, мапа ума, појмовних мапа, извора за самосталан рад дјеце, задатака за интерактивно учење, појмовник и др.

Хвала!

Башта сљезове боје

8      Први велики и преломни догађај у мом животу био је полазак у основну школу. Старији у селу увијек су нас плашили школом. Чим нешто скривиш, већ ти пријете:

— Чек, чек, поћи ћеш ти у школу па ће ти учитељица одерати кожу с леђа, а поп ће ти одсјећи језик.

Наравно, нисам се усудио да сам одем до школе. Одвео ме је дјед Раде и уз пут ми обећао:

— Не бој се ти ништа, иди слободно у разред, а ја ћу те чекати иза живице. Ако дође до боја ти само вичи и ето мене одмах.

1

 

У школи су ме чекала разна изненађења. Разред пун слика. Овдје зец, тамо вук, онамо змија, па медвјед, лав, камила. И лијепо и страшно. Да није остале дјеце, не бих ти се ја, мајци, сам усудио да завирим у разред.

На ормару, покрај табле, угледах глобус и шапатом питам свог другара из клупе шта је оно.

— Бостан— каже он.

2 3

           Мушкарци обично слабо разликују боје, али један такав незнајша у бојама какав је био мој дјед, е, таквог је било тешко наћи. Његов спектар сводио се на свега четири основне боје, а оно остало — то није ни постојало или се сводило, у најмању руку (ако је чича добре воље!), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако —и јест и није.
         Дједов рођак Сава Дамјановић, негдашњи крадљивац ситне стоке, а под старост испичутура и причалица, и ненамјерно је знао да наједи мог доброг дједа. Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине:
—Откуд лисица црвена кад је жута!
—Хм, жута? —бечи се дјед.
—Жут је твој нос.
2
          Због дједове тврдоглавости у погледу боја и ја сам, већ на првом кораку од куће, упао у неприлику. Било је то у првом разреду основне школе. Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати:
—Дјецо, ко зна какве је боје вук? Ја први дигох руку.
—Ево га, Бранко ће нам казати.
—Вук је зелен! —окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве.
—Бог с тобом, дијете, гдје си то чуо?
Каже мој дјед —одвалих ја самоувјерено.
—Није тачно, вук није зелен.
Јесте, зелен је! —неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде. Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво.
—Кажи ти своме мудром дједу да то није истина. Вук је сив. Сив, запамти. Скоро плачући отклипсао сам тога дана кући и шмрцајући испричао дједу све што се у школи догодило. Ни слутио нисам каква ће се бура око тога подићи. Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим, боље речено, будалом! Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав …хм! Е, то не може тек тако проћи.
3
          Сјутрадан, пушући попут гуска, дјед је доперјао са мном у школско двориште и пред свом дечурлијом разгаламио се на учитељицу:
—А је ли ти, шишкавицо, оваква и онаква, ти ми боље од мене знаш какав је вук, а?! Није зелен? Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту… по туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.
          Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе.
4
          Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми. Одсједи старина седам дана у среској „бувари“―, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми навече попријети прстом.
—А ти, језичко, нек те ја још једном чујем да блејиш какав је ко, па ћу ти ја показати. Вук је зелен, хех! Шта те се тиче какав је вук.
—Па кад ме је она питала.
—Питала те, хм! Имао си да ћутиш, па квит.
5 6
          Сљедећег прољећа, бујног и кишовитог, сљез у нашој башти расцвјета се као никада до тад, али старина као да га ни запазио није. Нису ту помагала ни сва тртљања неуморног рођака Саве, дјед је био слијеп и за боје и за све цвијеће овога свијета. Туга да те ухвати.
10

У башти сљезове боје – други дио

Ближи се Дан школе и ми се ужурбано припремамо. Сценографија полако добија свој прави изглед. Башта ће веома брзо бити спремна за генералну пробу.

1 2 3 4 5 7 8 9 10 11 14

Све у знаку Бранка Ћопића

Сценографија за Дан школе.

Бранкова родна кућа, клупа на којој је сједио дјед Раде, ђачка клупа и још много тога што смо планирали да урадимо до петка.

3 4 5 6 7 8

У башти сљезове боје

Ближи се Дан школе, рођендан наше велике пјесникиње Десанке Максимовић.  Ова година је и година када обиљежавамо стотину година од рођења још једног великог писца: Бранка Ћопића. Дан школе носи назив „У башти сљезове боје“. Све припреме теку у том правцу.

Од данас улазу наше школе краси овај прелијепи пано који је осмислила и направила Драгана Благојевић Давидовић.

1 2 3 4 5 6 7 81

Учитељице и учитељи: Хвала!

Колегинице и колеге,

Прије три године прегледао сам занимљиве блогове наших учитеља и дошао на идеју да и сам направим свој блог на коме ћу с времена на вријеме понешто да напишем: неко своје виђење, запажање, критику, да објавим неку радионицу… Касније сам схватио да WordPress даје огромне могућности за постављање и дијељење различитих материјала. Пошто са по природи прилично неорганизован, да не кажем смотан, као и свако јадно мушко, овај блог ми је помогао да лакше организујем и пронађем оно што ми треба кад ми треба. Касније сам схватио да блог из дана у дан има све више прегледа и да можда има ширу корист од оне која му је намијењена.

Сада блог има више од милион прегледа. Надам се да је у мору тих прегледа некоме и био од користи и да нисте само узалуд губили вријеме у претраживању. Блог посјећују, читају и прегледају учитељи (не само учитељи) из свих дијелова свијета. Без обзира на то што је писан ћирилицом он биљежи велику посјету из САД, Словеније и Хрватске. Посјећују га учитељи из Црне Горе, Македоније, Албаније. Највећа посјета је учитеља из Босне и Херцеговине и Србије.

Посјећују га и они који би да виде какво је моје лично мишљење о различитим проблемима са којима се сусрећемо у школству и настави. Понекад им моје размишљање смета па то окарактеришу као злу намјеру, сујету или недостатак знања. У сваком случају, један блог не може много да промијени у образовној политици једне државе или једног ентитета, али свакако може да подстакне надлежне да почну да размишљају другачије и конструктивније. Размишљање о наставним програмима, о уџбеницима, о правилницима има само једну намјеру: да се дође до квалитетнијих рјешења, одн. до бољих програма, квалитетнијих уџбеника и употребљивих правилника.

Овим чланком позивам све учитеље који раде у Републици Српској да ми пошаљу све недостатке, пропусте, нетачне информације у уџбеницима, граматичке и правописне грешке, примједбе на методичку апаратуру (питања, налоге и задатке), на смисленост и организацију садржаја учења и све друго што сматрају да не треба да буде у уџбенику. Знам да сте све ово писали неколико пута и да сте већ довољно уморни од тих исправки које се из године у годину понављају, или пак, брзим исправкама, настају нове којих у уџбеницима није ни било. Зашто то тражим? Имам озбиљну намјеру да изанализирам неколико уџбеника и да на примјерима покажем како треба да изгледа савремени уџбеник који ће бити мотивирајући и сазнајни, у складу са дјечијим могућностима,  који на занимљив начин излаже садржаје прописане наставним програмима, са квалитетним замислима о организацији наставе… Можда смо још далеко од савремених уџбеника, али ако само будемо сједили и чекали да их добијемо може да прође и читав вијек док се то не деси. Морамо мало да их погурамо!

Друга замисао ми је да податке које добијем од вас структуирам и доставим директно издавачу и, преко издавача, ауторима, са захтјевом да се ураде потребне корекције и исправке. Можда не можемо, у почетку, много да урадимо, али свакако промјене можемо покренемо. За почетак не треба очекивати велике промјене у уџбеницима када је у питању сам садржај, јер наставни програми одређују садржај, али промјене у дидактичком обликовану тих саджаја, структури уџбеника, њиховој прилагођености ученицима, методолошком инструментарију (питања, нализи, задаци), инструкцијама за ученике, у интерактивности и функционалности уџбеника, мотивационој структури… итекако можемо.

Можда неко од надлежних ово прочита па се сјети да су нам пријеко неопходни стандарди квалитета уџбеника, јер без тог документа све је „у складу са стандардима“.

Радећи с дјецом наилазили сте на различите ситуације када нисте могли користити уџбеник, када сте морали да вршите исправке, када сте схватили да постављено питање нема смисла, када сте наилазили на налоге који се у реалном простору и времену не могу урадити, када су инструкције за ученике биле нејасне, када су вам требали додатни и занимљиви материјали, а нисте их имали, када сте наилазили на нетачне дефиниције, непотпуна објашњења, када лекције из исте области нису међусобно повезане, када је сам садржај нејасно изложен, када су илустрације нејасне и нису у функцији садржаја учења,… Управо је то оно што бих волио да чујем од вас. Молим вас да ми, без обавезе на начин писања (можете све то и да „набацате“ на папир) кад год наиђете на неку нелогичност и нетачан податак пошаљете на мејл адресу: zax.anicic@gmail.com

Очекујем од својих колега, познаника, бивших студената и свих учитеља у Републици Српској да ће издвојити мало свог времена да напишу оно што већ сами знају и на тај начин, ако ништа друго, оно покушамо да наше уџбенике приближимо нашој дјеци. Тешко ми је написати и ово, али морам: Од вас очекујем много, али вам ништа не могу обећати. Хвала!

Све који су прочитали чланак, а којима то не представља проблем, слободно нека га подијеле! :)

Срећан Васкрс!

Једначине

Како објаснити дјеци једначине. Ево једног примјера како лакше да их разумију, а да не уче дефиниције напамет.

Причу сами знате, зато не бих да објашњавам!

Ако је:4

Непознати сабирак је:

5Ако је:

1

Израчунавање непознатог умањеника:

2

Израчунавање непознатог умањиоца:

3

Даље радимо класично. Преко слика лако објаснимо појам једначине, дјеца их разумију, а и дефиниције се лакше памте (мада никада на том не инсистирам). Важно ми је да схвате да је умањеник број од кога одузимамо и да он у скупу природних бројева има највећу бројност.

Лептирићи – симболи слободе

Драгана Благојевић Давидовић и њени прваци. Лептири су симбол слободе и бесмртности. Представљају тежњу за безбрижан и спокојан живот. Код нас се повезују са љепотом и њежношћу, а у Кини он је симбол љубави. Осим тога лептир је и симбол душе. А ови лептири представљају све наведено.

л1 л2 л3 л5

Прољеће у нашем крају

Прољеће је стигло у нашу школу. Док чекамо да све олиста и процвјета уживајмо у новом прољећном паноу наше колегинице Драгане Благојевић Давидовић. Прошетајте мирисним ливадама, напијте се хладне воде с бунара, а кад се уморите одморите се у овој малој сеоској кућици!

прољеће 1 прољеће 2 прољеће 3 прољеће 4

Ела Пероци „Киша“: Комбиновани план приче

Већ од другог разреда дјецу треба да уводимо у структуру књижевног текста (композицију). Иако о овоме нема ни ријечи у нашем Модернизованом, дјеца одлично схватају да су прозни текстови састављени од логичких цјелина или релативно самосталних дијелова. У овом периоду дјеца успјешно пишу користећи пасусе управо захваљујући чињеници да за сваки текст сачинимо неки од планова.

Када је у питању модернизовани НПП он уопште не предвиђа израду планова приче ни у трећем разреду. Обраде пјесничких слика у лирским текстовима (пјесмама) у разредној настави уопште нема. Пет година с дјецом ћемо само бесциљно да одређујемо дужину стихова и да пребројавамо строфе и стихове. Толико о програму!

Ово је заједнички план који је проширен сликама. Тако смо добили комбиновани план приче.

DSC_0132DSC_0133DSC_0146DSC_0147