Гавран није глуп

Узалуд вам сва техника и сви они „Доситеји“ и све презентације и „набуџене“ писане припреме са километарским циљевима које за живота не можете остварити, десетак исхода, неколико наставних листића, интерактивна настава, групни рад и наравно интеграција… ако дјецу учите и научите да су басне приче о животињама. Оно што ми и наша дјеца треба да знамо јесте да су басне искључиво поучне приче о људима, њиховим особинама, поступцима, карактерним особинама, а никако приче о животињама.

Није исправно у уводном дијелу часа разговарати о домаћим или дивљим животињама и на крају закључити да је лисица мудра, безобразна, преварант, … (Која лисица? Она из шуме или она из басне!? У басни „нема лисица“). Јадничак гавран, што изгуби сир, поста „глуп“ и у басни и у шуми. Лисица је лисица, а гавран је гавран. Живе свој живот у складу са својом природом. Какву дубљу везу те животиње имају са баснама, осим што су „позајмљене“ да умјесто људи „глуме“ и људе и нељуде.

Приче о животињама су, једноставно, приче о животињама. Никако басне!

Друго, басне нису ни приче у којима животиње разговарају. Животиње не разговарају, бар не људским језицима. Људи разговарају. Заправо, више се свађају.

Треће, у баснама не мора само животиње да представљају различите карактерне особине људи. То могу да буду и биљке, али и природне појаве.

Читам дефиницију састављену у нашој веома озбиљној образовној институцији: „Басне су кратке приче у којима животиње разговарају.

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Добра припрема злата вриједи, али она не може да надокнади наше методичко незнање.

Зец и вук

Написао: Тома Славковић. Илустровао: Жарко Аничић за потребе својих малих ђака.

Идеју за изглед главних ликова сам пронашао на: sanjadimitrijevic.blogspot.com. Вук ме је подсјетио на нашег Вучка из 1984. године и вратио ме у четврти разред основне школе.

1 2 3 4 5 6 7

Ја сам МАГАРАЦ

ИСКРЕНО СЕ НАДАМ ДА ЈЕ У ПИТАЊУ НЕКА ГРЕШКА!

Ако није грешка, онда имамо случај да је наш познати научник  преузео мој семинарски рад и присвојио га у комплету.  Све је ово лијепо, само што би, у овом случају, на овој књижици требало да стоји моје име.  Искрено, не вјерујем да је човјек  од ријечи до ријечи преписао комплетан мој рад. Надам се да није! У сваком случају, чињеница је да се мој рад налази под другим именом, и не само именом, него, чак именима. И шта сад? Ништа! Ко ми је крив што свој рад нисам први објавио у неком стручном часопису!? Ријеч је о раду који говори о причању у разредној настави и којег у Републици Српској има, сигуран сам, педесетак учитеља, што  у електронској форми, што на папиру, јер сам дијелио несебично. И ево, на крају, слутим, да сам постао прави магарац. Шта магарац? МАГАРЧИНА!

На овом линку се налази мој рад под туђим именом. И, опет, све желим да овај приручник никада није објављен и да је само у питању ненамјерна грешка на интернету. Једноставно не желим да вјерујем у ово што видим све док ми неко не потврди да је у својим рукама имао, опипао, прелистао ово издање. Све до тада вјероваћу и у науку и у људе.

http://en.calameo.com/read/001765472d7f4b7109f31

Не оптужујем никога, него само наводим чињеницу како се научни радови могу злоупотријебити. Да ли је ово неко из незнања, свјесно или несвјесно, с добрим или лошим разлозима урадио остаје да се види…некада, можда никада.

А ово је мој рад којег сам написао давне 2004. или 2005. Рад се налази и у мом досијеу као стручно усавршавање за 2008. годину, а за које сам добио само један бод, а ето могао сам добити чак десет бодова да сам га издао овако на папиру. Овај рад је био објављен и на другим сајтовима и већ су га неки научници чак и наводили као референцу у свом раду. И не само ту, већ га имам и на старом рачунару, ЦД-у и то са датумима прије 2009. године. Ал’ шта ми то вриједи!? Немам ја сада од правде ништа. Једино сам изненађен, јер никада нисам мислио да је овај рад толико добар да бих га било гдје објавио.

https://zarkoanicic.wordpress.com/2012/05/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0/#more-225

Вјероватно ме једног дана неће изненадити ни чињеница да неко објави и остале моје радове као своје!

Ресаво, водо хладна, да ли си баш толико хладна?

Исти овај семинарски рад потписан је именом једног студента  Учитељског факултета Интернационалног универзитета Брчко.

Покушао сам да пронађем на интернету прву објаву овог рада под својим именом и ево изненађењима нигдје краја. Ко зна колико се нових аутора потписало испод овог семинарског рада. Нисам могао ни замислити  да ће један обичан семинарски рад из 2005. године доживјети такву популарност!

ИСКРЕНО СЕ НАДАМ ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ВЕЛИКА И НЕНАМЈЕРНА ГРЕШКА!

Изговарање упитних, узвичних, изјавних и заповједних реченица – преглед часа

Изговарање изјавних, упитних, узвичних и заповједних реченица (припрема)

1. Мотивационе активности.

DSC_0636

2. Шта све знамо о реченицама.

DSC_0635

DSC_06373. Најава наставне јединице

4.Рад на методички обликованом полазном тексту:

ТЕКСТ ЗА ВЈЕЖБАЊЕ ЧИТАЊА

„Отворите ове прозоре! Зар не видите колико је загушљиво?“

„Не видимо!“, рече Никола, „али зато осјећамо!“

Шта се теби догодило?

Пусти ме на миру! Не желим више никога да слушам!

Па шта се десило?

Трчао сам за дјечацима и пао. Јао, сада ме све боли!

 Читамо реченице пазећи на њихово значење. Сваку реченицу изговарамо на различите начине и дајемо потребна објашњења зашто смо нешто прочитали баш тако.

5. Синтеза: Реченице изговарамо на различите начине. То зависи од њиховог значења.

Колико имаш зуба?

Ујутро и увече опери зубе!

Ух, не волим да перем зубе!

Јуче ми је испао један зуб.

6.  Самосталан, стваралачки рад ученика:

DSC_06387. Домаћи задатак: Вјежбање изражајног читања реченица по значењу. Текстови из часописа и књига за дјецу.

Шта смо данас научили? Сви одговарају јасно и гласно: „Тачка није кромпир!“

DSC_0637

:)

Преглед часа – Обрада писаних слова л и љ

1. Уводне активности: Говоримо дјеци да ћемо научити правилно да пишемо велика и мала писана слова за гласове л и љ. Показујемо дјеци како изгледају та слова и доводимо их у везу са штампаним словима како би уочили сличности. Слова су написана на хамер папиру и постављамо их на видно мјесто одакле га у сваком тренутку током часа могу видјети.

DSC_0563DSC_0562

2. Показивање правилног писања писаних слова: Усмјеравамо дјечију пажњу на правилно писање писаних слова која пишемо из једног потеза, одоздо са нагласком на квржицу. Користимо њихова предзнања у писању великог писаног слова „а“ и великог и малог писаног слова „м“, гдје смо се већ сусретали са квржицом у писању. Накох показивања писања уз објашњавање које је обавезно (велико слово а пишемо тако што почињемо са полукругом одоздо према горе, благо косо, затим линију спуштамо усправно и завршавамо писање косом линијом,…) тражимо од дјеце да у своје свеске неколико пута напишу слова. Нема потребе за писањем читавих редова слова, јер тако губимо вријеме које нам је потребно за право, повезано писање. Ако дијете зна написати слово једном, сигурно ће га знати написати и други пут.

3. Повезивање научених слова у ријечима: Опет тражимо од ученика да пажљиво посматрају, јер ћу им објаснити писање научених слова у ријечима. Ријечи за писање су: лане, лист, Илија, Љиља, љето…

Ево како изгледа начин објашњавања за ријеч лане. Почињемо са писањем слова л тако што прво пишемо квржицу, идемо благо косо према горе, спуштамо се усправно до доње линије, опет идемо благо косо према горе, спуштамо се, завршавамо слово косом линијом, не подижемо руку, одмах настављамо писати слово а, тако што напишемо писано слово с, враћамо се по линији, правимо круг и завршавамо слово а, не подижемо руку, пишемо дио слова н које изгледа као цифра 1 и ту подижемо руку. Стављамо водоравну цртицу, опет подижемо руку, настављамо писати слово н и е све до краја не подижући руку.

Изгледа компликовано овако док се чита, али док се пише и посматра ово је дјеци сасвим јасно. Немојте учити дјецу да нека слова која се могу написати „у једном потезу“ као што су мало слово а или м пишу из неколико дијелова. Иако и такво  писање изгледа повезано, оно то заправо није. Само смо елементе слова калемили један на други.

Након писања ових ријечи дјеца их преписују у свеске.

4. Састављање, читање и преписивање реченица: Код правилног и повезаног писања важно је да дијете зна шта преписује, односно да ријечи и реченице које преписујемо прочитамо како не би преписивали слово по слово и на тај начин прекидали писање.

Стављамо ријечи на таблу:

DSC_0557

Заједнички састављамо речение: Облици и боје нам помажу.

DSC_0558

Читамо састављене реченице и преписујемо их у свеске. Можемо да поновимо знање о писању реченица које почињемо писати великим словом, а завршавамо одређеним знаком. У овом случају тачком. Погрешно је рећи да реченица почиње великим словом, а завршава тачком, јер не завршавамо све реченице тачком него само изјавне. Грешка из НПП се преноси и у наш рад. НПП, смије имати и стотину грешака јер је урађен накарадно, али ми не смијемо правити такве грешке. Ми смо учитељи! Ову реченицу не заврших тачком.

5. Самосталан рад на припремљеном материјалу:

DSC_0565

Повежи започете реченице са њиховим крајевима и препиши их у свеску!

а) Лептир је пао                    сесрте.

б) Олга и љиља су                писмо.

в) Илија пише                       на лист.

г) Кара има                              лопту.

6. Завршне активности: Рјешавање ребуса и домаћи задаци:

DSC_0564 DSC_0561 DSC_0560

Домаћи задатак:

DSC_0566

Наши први фрактали

О фракталима се много зна. Ови наши фрактали нису они прави геометријски фрактали, нити су цртани/сликани као дио терапије, што је данас, чини ми се, посебно популарно. Они су једноставно мала умјетничка дјела.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Наше весело срце

Не мора свако срце бити црвено и не мора свако да представља само љубав. Шта је са музиком, пажњом…? Наше весело срце свира гитару и дарује цвијет! :)  Ученици I 2 и њихова учитељица Драгана Благојевић Давидовић.

5 6 7 8

Саобраћај и врсте саобраћаја

Малу радионицу о саобраћају реализовала је колегиница Милица Орашанин са својим малим предшколцима.

Техника: Колаж;

Групни облик рада.

1 2 3 4

Преглед часа – вјежба писања првих писаних слова а и м

Овако пишем кад ми се не пише.

1. Уводне активности: Слова у врећи:

DSC_0499

У врећи се налазе писана слова од картона или хамер папира. Дијете ставља руку у врећу, узима слово са задатком да препозна које се слово налази у његовој руци. Када дијете каже које је слово узело, извлачи слово из вреће и свима нам показује.

DSC_0491

2. Правилно и повезано писање слова а и м:

Понављамо правилно писање писаних слова а, м које пишемо у једном потезу. Помоћу модела сликовито објашњавамо и показујемо правилно повезивање групе писаних слова ам и ма. Модели нам помажу да лакше научимо писати слова са свим елементима, посебно квржице у писаном слову м.

DSC_0493 DSC_0495 DSC_0497

Пишемо групе слова повезано и у једном потезу: ам, ма, мама. Ријеч мама треба да напишу у једном потезу без подизања оловке, односно без прекидања. И то је сасвим могуће само ако их научимо да је писано слово с, које смо увјежбали приликом повезаног писања фризова.

3. Учимо мало писано слово и:

За даљи рад нам је потребно да научимо мало писано слово и. Показујем начин писања малог писаног слова и, а затим дјеца неколико пута пишу слово у свеску. Након тога показујемо и увјежбавамо превилно и повезано писање ријечи, нпр: Миа, има, имам…све у једном потезу без подизања оловке са папира.

4. Правилно повезивање слова у ријечима. Рад на припремљеном наставном листићу:

DSC_0501

5. Повезане вјежбе читања и писања реченица. Ако желимо да дијете пише повезано, онда је потребно да то што пишемо, одн. преписујемо морамо добро да научимо читати. У супротном дјеца преписују слово по слово, а тада нема правилног повезаног писања. Од „разбацаних“ ријечи и слика на табли састављамо реченице које након читања преписујемо писаним словима.

DSC_0503 DSC_0504

6. Укрштеница: вјежба читања и писања:

DSC_0500

7. Завршне активности. Осврт на час и домаћи задатак:

DSC_0502

Овако радим кад ми се не ради

Драматизација текста

Након обраде књижевно-умјетничког текста Д. Радовића „Тужибаба“ требао сам дјеци да објасним појам драмског текста. Ништа лакше! Испричао сам све што треба, објаснио, појаснио, упоредио са другим обрађеним текстовима и на крају дефинисао. И то је то. Све у нешто више од једног часа како то стоји у нашем модернизованом НПП. Заправо све у 1, 20 наставних часова.

На папиру је све могуће! Стварност је сасвим другачија.

Осим што је за читање и анализу књижњвно-умјетничког текста потребно више од два часа, скоро исто толико, ако не и више, је потребно да дјеца у потпуности усвоје појам драматизације, ликова и драмског текста. Само упоређивање, које је неопходно, са другим текстовима и дефинисање није довољно. Потребно је одабрати неки лакши текст, заједно са дјецом га драматизовати и на крају одглумити. Тек тада ће већина ученика схватити појам драмског текста. За оне који се „укалупљавају“ у 1,20 часова довољна је и она помало неразумљива дефиниција која се налази у уџбенику. Ми смо то урадили овако.

1. Упоређивали смо драмски текст „Тужибаба“ са раније детаљно обрађеном басном „Лав и миш“,

2. Текст басне смо преобликовали у драмски текст,

3. Слиједи осмишљавање лутака и подјела улога,

4. Драмско извођење текста.
DSC_0477

Оваквим начином рада ученици имају комплетнија и квалитетнија знања. Модернизовани план који предвиђа да двадесет текстова у другом разреду обрадимо за свега двадесет и четири часа не смије да буде препрека правилном учитељском раду.

Једна мала вјежба логичког читања

Окрените главу пошто ми се не да да сада окрећем фотографију.

DSC_0489

У сваком случају ова вјежба је лака и једноставна. Битно је да покреће дјецу на читање. На табли сам поређао ријечи које означавају предмете једне испод друге, онако како гласи и сама пјесмица. Наставке стихова сам написао на плавом папиру и „разбацао по табли“. Дјеца су читала текст на тракама након чега смо веома лако саставили пјесмицу.

Прочитали смо још једном текст, а онда сам их питао чему служи друг. Добио сам занимљиве одговоре.

Написао сам крај пјесмице:

„Друг да се с другом дружи,

Ето све нечему служи.“

Код куће ће свако да напише причу о свом другу или другарици.

Овако радим кад ми се не ради!

Из наших вртића

Колегиница Милица Орашанин нам је послала неколико фотографија које приказују рад са дјецом у вртићу. Полако се овај блог шири и почиње да буде подршка нашим колегама и у вртићима. Фотографије приказују низ веома лијепо осмишљених радионица и материјала за свакодневну употребу. Много тога се може користити и у првом разреду. Инспиративне су и подстичу на нове идеје. Пошто је завршено моје дуготрајно излежавање и избивање са посла, неке фотографије су ме инспирисале да нешто слично направим и за своје ђаке у другом разреду. Рецимо, свиђа ми се календар природе и „витражни“ приказ кружења воде у природи. У сваком случају уживајте у овим фотографијама. Колегинице и колеге из вртића позивам да шаљу своје материјале и ја ћу их радо објављивати на блогу.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Стижу нам празници

Док се моје колегинице увелико припремају за предстојеће празнике ја се увелико излежавам и ништа не радим. Уби ме досада, али шта да радим када ми још не дозвољавају да устанем из кревета. Жао ми је што ове године нећемо моћи да урадимо оно што смо замислили. У сваком случају, моја вриједна колегиница је по обичају и даље вриједна па нам је направила ове прелијепе новогодишње честитке. Ипак је то Драгана Благојевић Давидовић.

ПС: Кад дођем у школу показаћу вам шта је креативност! ;)

16 1 2  4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

11 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Научимо везати пертле

Шестогодишњак би требао знати да веже пертле. Ипак много дјеце тог узраста то никада није ни покушало да уради. Нису им дозволили: маме, баке, дједови, тетке, тече, стрине, ујне, старија браћа и сестре и сви они који воле да мазе дјецу и више него ли је то потребно. Проблем настаје онда када дјеца крену у школу и када морају на крају радног дана поново да обују своју обућу. Сада би учитељица требала редом свима да веже пертле. То учитељи никако не би требали да раде, јер то није ни потребно. Ипак, једна мала радионица везања пертли довољна је да сва дјеца науче ову једноставну вјештину.

За ову радионицу потребно је да направите „картонске патике“, заправо облик стопала којег пресавијете на пола по дужини, бушачем направите три пара рупица, провучете пертлу и учење може да почне. На крају дјеца обоје своју „обућу“ по жељи.

Ево како је то реализовала наша учитељица Драгана Благојевић Давидовић.

3 2 1