ПЈЕСМЕ ЗА ДЈЕЦУ И О ДЈЕЦИ
Јован Јовановић Змај
Другари, данас смо послушали неколико пјесмица Чика Јове Змаја, а сигуран сам да се сјећате пјесмица које смо и ми читали у школи:
„Жаба чита новине“ и
„Добар вече суседице“
Ове пјесмице смо пјевали и рецитовали. За њих смо осмишљали и покрете.
Данас ћемо се упознати са једном новом пјесмицом коју је написао Јован Јовановић Змај.
ЗАДАТАК:
-
Послушајте тонски запис пјесме који сам вам послао.
-
Прочитајте пјесмицу неколико пута.
-
У свеску напишите наслов пјесмице и име писца.
-
Препишите и одговорите на питања:
Шта је све Гашо хтио да буде?
Шта се Гаши десило на крају живота?
Шта бисте ви поручили овом нашем Гаши?
ГАША
Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша хтеде столар бити,
тежак му је сврдо.
После хтеде ковач бити,
гвожђе му је тврдо.
Он је хтео ткач бити,
кидају се конци,
и лончар је хтео бити,
ал’ му смрде лонци.
Затим хтеде кројач бити,
ал’ га игла боде.
Што год Гашан поче радит,
све натрашке оде!
Гашо, Гашо, лењи Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша хтеде пекар бити,
вреле су му пећи,
Гаша хтеде месар бити,
ал’ је тешко сећи.
Прохте му се чизмар бити,
ал’ удара ћириш,
још и ратар хтеде бити,
ал’ му смета кириш.
Тад ћурчија хтеде бити,
опет игла боде, –
што год Гашан поче радит’,
све суноврат оде!
Гашо, Гашо, лени Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гашо, Гашо, тужан Гашо,
шта ће с тобом бити?
Гаша ј’ много започињо,
а ниједно не дочињо.
Е тако су лета прошла,
Гаши старост дошла.
Сад гладује и јауче,
плаче, виче, хуче:
„О младости, лепо доба,
лудо ли ти прође,
куку леле, тужан Гашо,
до чега ли дође!“ –
Тешко сваком који не зна
рада ни заната,
гладовање, јадовање
нераду је плата.
Јован Ј. Змај
-сврдо-алатка за бушење рупа у дрвету
-чириш– љепило,
-ћурчија-човјек који израђује предмете од коже.
жаркоаничић 