Category Радионице за трећи разред
Колаж од старих часописа за дјецу
Зебра
Свјетлост и сјенка
Неколико детаља са часа српског језика
Златоруни ован
Топло и хладно. Залазак Сунца у Трну
Маске у покушају
Календар за 2016.
Вазе и кишобрани
Наши рељефи
Играчке од картона
Долазе хладни дани и много времена ћемо да проведемо у топлом дому. Ево једне мале радионице која ће развеселити ваше дијете и вас. Направите своју играчку. Потребан вам је картон, дрвофикс, мало боје, једна идеја и забава може да крене.
Посуда за оловке
Ролнице тоалет папира, љепило, маказе, различити украси, боје… и свако дијете може да направи своју посуду за оловке.
Афричке маске
Чаробни цвијет и друге приче
Карактеристике сликарских и цртаћих материјала.
Акварел, фломастер, топле боје
Прва радионица у борби против шаблонизма. Видљиво је да се дјеца тешко одупиру наметнутим шаблонима, али и да се уз адекватан приступ њихово сликање и цртање умногоме може ослободити стега одраслих. Нека дјеца посматрају свијет својим, а не нашим очима. Никада немојте рећи дјетету да нешто није нацртало како треба. Ми не знамо да цртамо и зато бисмо требали да учимо од њих.
Од романа до стрипа
Врсте ријечи
Једноставан материјал.
На почетку часа рјешавамо асоцијације. Ученик тражи поље које треба да откријем: нпр А1, када откријем тражено поље на основу ријечи погађа рјешење колоне А, ако открије рјешење колоне А тада има право да открива наредна поља (нпр Б3) или даје конашно рјешење асоцијације. Ако не успије даљу игру наставља сљедећи ученик. Коначно рјешење ове асоцијације је: ИМЕНИЦЕ!
На једном листу у правоугаонике напишемо различите ријечи. Дјеца исијецају ријечи, а затим их, на основу значења, лијепе на одговарајуће мјесто.
Реченица
То је мисао или осјећање. Исказујемо их ријечима. Мора бити потпуна и јасна. 🙂
ОПШТИ ПОДАЦИ
НАЗИВ ШКОЛЕ: | Основна школа „Десанка Максимовић“ |
МЈЕСТО: | Трн – Лакташи |
РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: | IV4 |
ПРЕДАВАЧ: | Жарко Аничић |
ДИДАКТИЧКО – МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: | Српски језик |
НАСТАВНО ПОДРУЧЈЕ: | Језик |
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: | Ријечи и реченице – Реченица као мисао и осјећање |
ТИП ЧАСА: | Понављање градива |
ВРСТА НАСТАВЕ: | Класична настава |
ОБЛИЦИ РАДА: | Фронтални облик рада у комбинацији са радом у пару – тандему |
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: | Метода рада на тексту,
Метода писаних радова, Метода усмјереног разговора, |
ЦИЉ
ОРИЈЕНТАЦИОНА ДИНАМИКА ЧАСА
|
СТРУКТУРА ЧАСА И ТОК РАДА
|
|
ЧОВЈЕК СЕ УЧИ ДОК ЈЕ ЖИВ!
Можете ли да се сјетите шта смо све научили из нашег језика у првом, другом и трећем разреду? Доста смо научили, али сте вјероватно понешто од тога и заборавили. Ако сте нешто и заборавили није страшно.Човјек стално учи и заборавља. Али, да би то још боље знали, да би још боље научио ,човјек и обнавља оно што је учио. Стара пословица гласи:
ПОНАВЉАЊЕ ЈЕ МАЈКА ЗНАЊА!!!
|
|
ПЛАН ЗАПИСА НА ТАБЛИ |
|||
Прије него што кренемо са радом, послушајте једну веома лијепу пјесмицу!
Пјесмица говори о српском језику. Шта знамо о српском језику?
Идемо да размишљамо!
Чиме се ми то изражавамо у српском језику? Шта користимо да бисмо некоме пренијели (саопштили) поруку? На који начин можемо некоме саопштити неку поруку?
РЕЧЕНИЦА
Идемо да се присјетимо свега што смо научили о реченицама! Дјеца износе своја знања, а ја их у виду мапе ума пишем на табли.
|
Изјавне (.)
Упитне (?)
Узвичне (!)
Заповиједне (!) |
|
ПЛАН ЗАПИСА НА ТАБЛИ |
|||||
Гдје се стварају реченице?
Гдје се свака реченица роди прије него што је изговоримо или напишемо?
ТО СУ НАШЕ МИСЛИ!
Па ко би нам могао рећи шта је реченица?
Али ми понекад можемо да будемо и срећни и весели, тужни, љути, мрзовољни… О чему ја овдје причам?
РИЈЕЧ ЈЕ О НАШИМ ОСЈЕЋАЊИМА које покрећу наше мисли.
Чиме исказујемо реченице, одн. (наше мисли и осјећања)?
Погледајмо сада пажљиво нашу мапу ума и покушајмо заједно да одредимо (дефинишемо) реченицу!
Шта је реченица?
Напишимо то у наше свеске!
|
|
Дијелови дана
Домаће и дивље животиње
На већини часова предвиђених за понављање дјеца раде различите паное. Прикупљају грађу, самостално је распоређују на паное, договарају се и на крају све групе презентују своје радове.
Често им за овакве радове треба више од једног часа. Када их нешто заинтересује онда они долазе и прије наставе да би све завршили на вријеме.
Не знам у чему је проблем, али имају претјерану потребу да сваки рад детаљно и украсе различитим линијама, облицима, фигурама… Када им кажем да то и није тако битно, они ми одговоре како је то, заправо веома битно и да ја то уопште не разумијем.
Још увијек не схватам зашто је то толико битно, али од тог момента никада не пропустим прилику да похвалим и њихов труд око украшавања. 🙂