24.04.2020.Српски језик. Лекција бр. 28. Други разред


ВЕТАР СЕЈАЧ

Мира Алечкович

(даљи рад на тексту)

 

       Другари, јуче смо разговарали о пјесмици Мире Алечковић „Ветар Сејач“, одговорили смо на неколико питања и написали прву строфу у свеске.

      Одредили смо и тему.

      Тема је оно о чему се говори у књижевном дјелу.

      Рекли смо да је тема ове пјесме: Радост прољећу које нам доноси нови живот. Буђење природе. Стварање и сијање сјемена из кога ће да никну нове биљке, ново цвијеће, нови живот.

      Данас ћемо разговарати о пјесми, одредићемо пјесничке (лирске) слике, затим ћемо поновити шта је то строфа, а шта стих и на крају ћемо се упознати са неким занимљивостима о Мири Алечковић.

      Па да кренемо! Идемо да радимо лагано „корак по корак“.

 

ПРВИ КОРАК: За почетак ћемо поново послушати изражајно читање пјесме на линку: 

Мира Алечковић „Ветар сејач“

 

ДРУГИ КОРАК: Читамо прву строфу и одговарамо усмено на питања. Ништа још не записујемо у свеске!

                      Ветар дува као луд,

                      а Неда се смеје.

                      Мама каже: он сад свуд

                      Путем цвеће сеје.

 

  • Ко дува као луд?

  • Ко се смије том вјетру?

  • Шта је мама одговорила?

  • Зашто се Неда не плаши тог вјетра?

      Затворите очи и замислите слику ове строфе. Шта сте све видјели? Шта је све пјесникиња насликала ријечима? Овој слици можемо одредити и наслов. Можда би наслов ове пјесничке слике могао да гласи: ,,ВЈЕТАР ДУВА, А НЕДА СЕ СМИЈЕ“.

ТРЕЋИ КОРАК: Читамо другу строфу и одређујемо наслов за пјесничку слику.

 

                          Дограбио семење

                          са ливаде зелене

                          и носи по зраку.

 

  • Ко је дограбио семење?

  • Одакле је вјетар покупио сјемење?

  • Куда вјетар носи сјемење?

      Сада можемо да замислимо слику за ову строфу. Шта бисмо могли да насликамо? Приједлог за назив ове пјесничке слике могао би да гласи: ,,ВЈЕТАР НОСИ СЈЕМЕЊЕ“.

 

ЧЕТВРТИ КОРАК: Читамо трећу строфу и одређујемо наслов за пјесничку слику.

 

                       Распукао балончић

                       жутоме маслачку.

 

      Вјерујем да сви знате како изгледа маслачак док је жут, али исто тако и када се из тог цвијета развије сјеме које је причвршћено на мале бијеле „падобранце“. Посебно је лијеп доживљај када вјетар разноси сјеме маслачка и када све побијели. Управо је то слика коју треба да замислимо. Наслов ове слике могао би да гласи: ,,ВЈЕТАР ЈЕ ОДУВАО СЈЕМЕ МАСЛАЧКА“.

1

 

ПЕТИ КОРАК: Читамо четврту строфу и одређујемо наслов за пјесничку слику.

 

                        Булкама је отео

                       ситно црно семе.

                       Сеје, сеје, ливаде

                       да буду шарене.

  • Шта је још вјетар „отео“?

  • Од кога је он то „отео“?

  • Шта вјетар ради?

  • Зашто он то ради?

 

      Булке или макови имају ситно црно сјеме. Оно је лако, исто као и сјеме маслачка. Вјетар лако разноси то сјемење. Маслачак је жут, булке су црвене, а на ливадама имамо још много разнобојног цвијећа. Можете ли да замислите слику за ову строфу? Шта све можемо да насликамо? Приједлог за наслов може да буде: ,,ВЈЕТАР СИЈЕ БУЛКИНО СЈЕМЕ“.

1

 

ШЕСТИ КОРАК: Читамо пету строфу и одређујемо наслов за пјесничку слику.

 

                          Ветар дува као луд,

                          а Неда се смеје.

                         -Нека му је срећан пут

                          када цвеће веје.

 

  • Коме је Неда пожељела срећан пут?

  • Зашто је она то урадила?

       Шта значи ријеч „веје“ (вије)? Ко „веје“ (вије)? Наравно, снијег, али пјесникиња је овдје ту ријеч употријебила за цвијеће. Исто као што вије снијег, тако је и вјетар расуо сјемење разнобојног цвијећа. Наредног прољећа ће поново, из тог сјемења, наше ливаде да постану шарене. Вјерујем да можете да замислите слику и за ову строфу. Различито сјемење, шарене ливаде, буђење живота. Приједлог за наслов ове пјесничке слике може да буде: ,,НЕДА ЖЕЛИ СРЕЋАН ПУТ ВЈЕТРУ ЖИВОТА“.

 

СЕДМИ КОРАК: Строфе и стихови.

      Видјели смо да ова пјесмица има пет строфа. Прва строфа има ЧЕТИРИ стиха, друга ТРИ, трећа ДВА, а четврта и пета строфа по ЧЕТИРИ стиха.

1

      Стих је један ред у строфи.

      Строфа је једна пјесничка цјелина и састављена је од стихова.

ЗАДАЦИ ЗА САМОСТАЛАН РАД:

1.  У свеску напишите пјесничке слике.

          Пјесничке слике:

    1. Вјетар дува, а Неда се смије,

    2. Вјетар носи сјемење,

    3. Вјетар је одувао сјеме маслачка,

    4. Вјетар сије булкино сјеме,

    5. Неда жели срећан пут вјетру живота.

2. Насликајте једну пјесничку слику по жељи. То можете да урадите и на листу блока користећи различите технике: акварел, темпера, колаж…

3. Прочитајте занимљивости о Мири Алечковић!

4. Изражајно прочитајте пјесмицу још једном. Другари који ми нису послали тонски запис прочитане пјесмице имају цијели викенд да то ураде.

5. Лијепо се одморите преко викенда!

Занимљивости о Мири Алечкович

Mira_Aleckovic1

  • Знате ли да је њено право име Мирослава, али сви су је звали Мира.

  • Мира је била веома паметна и живахна дјевојчица. Њени родитељи су били сиромашни, али ипак су све дали да би Мира учила и научила француски језик. Ево шта Мирослава Мира Алечковић каже о свом дјетињству:

„Вечерали смо често само црног хлеба и чаја, некад ручали само пекмеза и хлеба, некад два динара чварака, али смо сви учили, ја школу, тетка и ујак факултет и сви смо били добри ђаци. Да бих научила француски…дали су ме у француску школу. Сећам се. Тада сам имала поцепане или укрпљене чарапе, није ми мама могла куповати нове и вечито је крпила оне рупе, оне очи које би прогледале од мог трчања, скакања и несташлука. И ципеле сам много цепала. Знам да ми је деда, када је касније дошао код нас, говорио да нико не једе ципеле тако као ја“.

miraa1

  • Мира је говорила чак десет страних језика.

  • Њена кћерка се зове Неда.

  • У Другом свјетском рату је била болничарка и помагала је рањеним борцима.

  • Бавила се хуманитарним радом. Посебно је помагала дјеци која су током Другог свјетског рата остала без родитеља.

  • Написала је 30 књига за дјецу.

  • Њене књиге су преведене на двадесет страних језика.

  • Њен отац Машан родом је из Засада код Требиња.

  • Њен највећи пријатељ била је Десанка Максимовић која јој је у Другом свјетском рату спасила живот.miraa2

 

 

 

Овдје ми нешто напиши

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s