14.04.2020. Српски језик. Лекција бр. 22. Други разред.


ПРВИ ДАН У ШКОЛИ

(драматизација приче)

     Шта је ДИЈАЛОГ?

     ДИЈАЛОГ је разговор између два или више лица.

     Шта је ДРАМСКИ ТЕКСТ?

     Када неку причу преобилкујемо тако да се она може одглумити, онда смо ми написали ДРАМСКИ ТЕКСТ.

     Драмски текст је пун дијалога. Дијалог је написан тако да може да се глуми у позоришту, филму, школској представи итд.

     Када пишемо драмски текс, онда можемо мало и да га проширимо,  додамо неке своје реченице, тако дада причу прилагодимо глуми.

     Погледајте како то изгледа у инсерту из филма „Хајдучка времена“:

Први дан у школи Инсерт из филма „Хајдучка времена“

Напишите у вашу свеску:

6

5

      И ми сами можемо да осмислимо драмски текст за ову причу. Ево, како то може да изгледа.

Први дан у школи

УЧИТЕЉИЦА: Добар дан дјецо! Ево стигли су нам нови другари у разред. Наши прваци. Је ли, мали, како се ти зовеш?

БРАНКО: Бранко!

УЧИТЕЉИЦА: Фино Бранко! А како се презиваш?  (пауза) Како ти је друго име? (краћа пауза) Добро Бранко, а како те још зову?

БРАНКО: Зову ме Баја, а кад се на мене наљуте зову ме још и Бјелов! (смијех у разреду).

УЧИТЕЉИЦА: Мир дјецо! Мир! Значи тако? Зову те Баја и Бјелов? А чији си ти?

БРАНКО: Мамин! (смијех у разреду).

УЧИТЕЉИЦА: Мир дјецо! А чији си још?

БРАНКО: Дједов! (још јачи смијех у разреду).

УЧИТЕЉИЦА: Тишина дјецо!

ДЈЕЧАК: Молим учитељице, он се зове Ћопић.

УЧИТЕЉИЦА: Значи, зовеш се Ћопић.

БРАНКО: Јок! Ја се не зовем Ћопић. Моја кућа се зове кућа Ћопиша. Не могу ја да се зовем као моја кућа!

УЧИТЕЉИЦА: Добро другари! Видим ја да ће овдје бити доста добрих ђака првака.

     У драмском тексту не мора да буде све исто као и у причи. Увијек се може нешто додати, измијенити, прилагодити. Примијетили сте да је овдје нешто написано и у заградама. То се не чита. У питању су кратка објашњења за глумце.

Задаци за самосталан рад:

1.Прочитајте неколико пута драмски текст „Први дан у школи“, а затим га и одглумите. Водите рачуна како изговарате поједине реченице. Значи треба да будете прави глумци.

2. За оне који желе да знају више о Бранку Ћопићу: Прочитајте занимљивости из Бранковог живота и сазнајте нешто о његовом дјетињству.

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ БРАНКОВОГ ДЈЕТИЊСТВА

        Другари, на крају ове лијепе приче „Први дан у школи“ коју је написао Бранко Ћопић, били бисмо неправедни и према Брaнку и према његовој учитељици када бисмо причу завршили тако што ћемо рећи да је учитељица била неправедна према Бранку и да се она није лијепо понашала према њему.

branko_copic

        Можда је тако било првог дана у школи, али Бранкова учитељица је била јако добра према дјеци, а посебно према Бранку. Вољела је да се шали, али знала је и да буде строга.

        На почетку свога школовања, Бранко није баш волио школу. Kада је учитељица схватила да он има дара за смишљање лијепих прича и стихова дала му је једну занимљиву књигу коју је он прочитао. Та књига му се јако свидјела и од тада је почео да чита све што би му пало под руку.

        У то вријеме, а то је било прије скоро стотину година, сва дјеца из села су ишла у исто одјељење. Бранко је био првак и, као и већина дјеце тих година, није знао како се презива, јер њега нико код куће није звао презименом, него именом и надимцима. Сигурно знамо зашто Бјелов? Као дјечак је имао плаву косу и био је веома радознало и паметно дијете.

        Толико је заволио да чита да је једном пуну врећу крушака мијењао за двије књиге. Касније је почео да смишља и шаљиве пјесме о људима из села.

        Тако је смислио пјесму о свађи његовог ујака и једног комшије око куване овчије главе на некој свадби.

        За прву шаљиву пјесму добио је и награду од своје мајке: Тешке батине!

RS001-15

        За њега је најмоћнија машина био мали сеоски млин који је даноноћно млио жито. Страшно и моћно чудовиште!

        Највише се плашио грмљавине која зна да буде веома страшна. По тој грмљавини планина Грмеч је добила име. Његово родно село Хашани се налазе на Грмечу.

        Дјед Раде му је рекао да не треба да се боји грмљавине, а ако се већ боји онда нека иде кући чим види облак на небу. Тако је Бранко чим би видио и најмањи облак на небу одмах јурио кући. Често би се десило да док дође до куће тај облак нестане, па би се дјед чудио зашто је дошао кући када облака нигје нема.

        Аман, будало једна, немој се бојати сваког облака, него само оних великих и црних.

        Много је волио да лови рибе. Пошто није имаo удицу често би рибу ловио својим дугачким гаћама које су дјечаци у то вријеме носили. Завезао би ногавице и тако гаћама ловио рибу. Понекад би вода отргнула његове гаће из руку и носила све док се оне не би запетљале у неко грање, а он би пливао и јурио за њима. Ако те гаће изгуби, нема других.

        Послије основне школе у селу, која је тада трајала четири године, мајка га је уписала у школу у Бихаћу. Другог дана је побјегао из школе и сам се, нешто возом, а нешто пјешке, вратио кући у село плачући. Тада је имао само 11 година. Мајка му је објаснила да је свима тешко, али да он мора да се школује. Тако је са 11 година био далеко у непознатом граду, без своје породице,  учио и био одличан ђак.

Погледај овај кратке видео снимак у коме Бранко Ћопић говори о себи и свом дјетињству.

Бранко Ћопић прича о себи.

Branko-Copic-komplet_slika_O_54671075

 

 

 

 

 

Овдје ми нешто напиши

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s