Руско пиле на српски начин


Пиле, обично мало, али набусито и помало недоказно може да направи гомилу проблема, али да ће „Пиле“ Корнеја Ивановића Чуковског показати поприличну неозбиљност одговорних људи запослених у просвјети или који су дио ње, није ми било ни на крај памети.

Данас су нам стигли уџбеници за други разред. Знајући за све грешке у „новим текстовима“ које смо добили од РПЗ-а почетком прошле школске године, узех да прелистам „Додатак уз читанку за други разред основне школе“ и на моје силно изненађење наиђем на идентичне грешке. То су исте оне грешке о којима смо причали и на заједничком састанку са предстсавницима РПЗ-а, о којима сам писао на интернету, које смо тражили да исправе, да …ни сам више на знам шта.

Било као било, али исте грешке су направили и сами аутори „Додатка уз читанку за други разред“. Питам се, зашто су исте грешке које су стигле из РПЗ-а направили и сами аутори „Додатка“?

РПЗ је прекуцане текстове послао ауторима, а ови су их, слијепо вјерујући РПЗ-у, преузели и уврстили  у „Додатак“ без икакве провјере. Али због тога их никако не оправдавам. Сматрам да је такав начин рада прилично неозбиљан, као и све остало.

Значи „Пиле“!

Причу „Пиле“ написао је Корнеј Иванович Чуковски давне 1912. године. Ријеч је о причи! Како је могуће да је ова прича у „Додатку“, исто онако као што нам је и РПЗ послао, написана у облику пјесме? Друга грешка је у навођењу аутора. И у текстовима које нам је послао РПЗ и у самом „Додатку“ као аутор потписан је Љубомир Кљакић, а Љубомир Кљакић је ову причу превео с руског. Дакле, прича „Пиле“ Корнеја Ивановића Чуковског, код нас постаде пјесмица Љубомира Кљакића. Изините, али ово заиста није смијешно!

Гдје је извор те грешке? Знајући да сигурно нису отишли у Народну и универзитеску библиотеку Републике Српске како би преузели тачно и коректно текстове, него су сједећи тражили на интернету, такве, да се лако могу преузети најсавременијим методолошким поступком „исијеци-залијепи“ и сам сам на исти начин наишао на „Читанку за први разред основне школе“ у издању Креативног центра гдје се на страни 68. и 69. налази прича „Пиле“ Корнеја Чуковског. Она је, због уметнутих илустрација, добила облик пјесмице. Ипак да није ријеч о пјесмици овдје се види из једног питања: „Опиши изглед жабе из приче.“ (!). На самом дну стоји: „Превод с руског: Љубомир Кљакић“.

РПЗ је копирао текст, без икакве пажње, потписао преводиоца као аутора и доставио и школама и ауторима као пјесмицу. Што се НПП-а и самих текстова тиче РПЗ-у смо упутили много питања, али до сада нисмо добили нити један одговор.

Питања која треба поставити и ауторима су: Како је могуће да и поред дате форме нису примијетили да никако не може да буде ријеч о пјесмици? Како је могуће да прије писања „Додатка“ нису консултовали НПП? Како је могуће да су у методолошком инструментарију дали бесмислена питања на која се не може одговорити?

Ево неколико тих бесмислених питања: „Да ли је неко од вас примијетио нешто необично у овој пјесми? Да ти помогнемо: погледај посљедње ријечи у ‘стиховима’.“ (!)

А посљедње ријечи у тим „стиховима“ су: пиле, мајушно, овако! Да су сами аутори погледали те посљедње ријечи у „стиховима“ схватили би да овдје стихова нема.

Да ствар буде гора, даље питања теку овако: „Како вам се допала ова пјесма?…Испричајте на свој начин крај пјесме?“ Чак и након овог питања аутори не схватају да је ријеч о причи!?!

Осим тога ни сам превод није потпун! Препоручујем РПЗ-у и ауторима да мало прошетају до библиотеке, увјерен сам да ће пронаћи предивну сликовницу за дјецу „Пиле“ и да ће схватити не само да је ријеч о причи, него и о томе да ова прича не иде без адекватних илустрација.

Када је ријеч о „Додатку уз читанку за други разред“ ту можете још пронаћи објашњења за непознате ријечи које нису написане, недовршене реченице, неке ријечи које су написане некаквим симболима, непотписанe текстовe…све у свему…једно велико ништа!

До овога не би дошло да су нас у РПЗ-у послушали прошле године и да су узели наша запажања у обзир; да су поједини директори (самохвали менаџери) који су ме прогласили нерадником, схватили проблем мало озбиљније и са својим учитељима отворено разговарали о свему, можда би и они послали више примједби на модернизовани НПП и опет не би дошло до овог; да су аутори прочитали НПП и да су се служили изворном литературом, опет не би дошло до овог; да је сам Завод за уџбенике и наставна средства замолио некога из праксе да мало овај „Додатак“ погледа прије штампања, опет не би дошло до овога (мада Завод нема ту обавезу у овом случају).

Да су! Ал’нису! Зато и јесмо дошли до овог. Уосталом, то није мој проблем. Ја сам прошле године с дјецом обрадио причу „Пиле“ Корнеја Чуковског, тако да, што се мене тиче, ви слободно ове године обрађујте пјесмицу „Пиле“ Љубомира Кљакића.

Било би коректно да се овај „Додатак“ одмах повуче из употребе! За друге додатке уз читанке не знам: нисам их још прочитао!

И за крај, ево шта сам још у априлу написао у једном фејзбук коментару:

Жарко Аничић Текст „Пиле“ К. Чуковског преписали су као пјесмицу. Гледам, читам и презнојавам се. Зар да у тексту бројим строфе и стихове?! А с друге стране зар да пјесмицу препричавам!? Не иде, па не иде! Одем на један руски сајт за дјецу и пронађем причу „Пиле“. Преведем ју, ијекавизирам и данас као човјек обрадим причу. Не буде ми тешко па погледам мало у један србијански уџбеник, кад тамо они због илустрација написали реченице једну испод друге, а да нигдје нема означеног пасуса. Креативно, нема шта, али нека своју креативност оставе за себе. Вјерујем једино оригиналима. Имам слично искуство са бајком „Чардак ни на небу ни на земљи“ гдје су у Србији намјерно изоставили поједине дијелове мислећи да дјеца не схватају неке „ствари за одрасле“ и кад сам почео да обрађујем бајку с дјецом видим све исто преписано и измијењено, а бајка изгубила свој основни смисао. Јутрос сам до два сата исправљао нечије грешке. И поред свега што смо им рекли и што ћемо им казати увјерен сам да ће се исте грешке појавити и у измијењеним читанкама, ако их уопште и успију измијенити до почетка наредне школске године. Сва нам се струка свела у преписивање. Преписујемо све и свашта. Што би рекли, циљ је да дјеца нешто читају. Па, ето, нешто и читају!

Мислим да би ми посао пророка добро лежао. Можда да прорекнем и ово: Ако се неко заиста убрзо не уозбиљи и не доведе мало реда у све ово и наредне године ћемо у „Читанци за други разред основне школе“ имати пјесмицу „Пиле“ Љубомира Кљакића, а не причу „Пиле“ Корнеја Чуковског. Знајући да задатке за нашу дјецу (тестирања без јасног циља) састављају управо такви стручњаци који не разликују причу од пјесме, басну од приче о животињама, методе од поступака,… могу да замислим на што ће то да личи. Као и до сада: на све, само не на објективна питања! О правим тестовима можемо да сањамо. За праве тестове знања треба знање, додуше и мало рада, али ко још данас ради? Како видим сви само преписују, преписују, преписују. За државу би, свакако, било економичније да запосле пар добрих дактилографа умјесто свих тих силних научних радника. Ефекат би био исти, можда чак и мало бољи. Али о том, потом!

Лако је нешто урадити на брзу руку, тешко је то касније исправити.  Имамо још један примјер: Чак ни послије годину дана у нашим Букварима није усаглашена графија (облик слова) са захтјевима НПП. Није, јер нико и не зна да треба. Чак ни они који су писали НПП за српски језик више и не знају како изгледа та нова графија. И о томе сам писао, чини ми се…УБУДАЛЕ!

Ах, да…прича „Пиле“ је намијењена дјеци од 3 до 5 година!

Овдје ми нешто напиши

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s