Нови-стари уџбеници


Имао сам прилику да рецензирам два рукописа „кандидате“ за нови уџбеник из предмета Познавање природе у петом разреду. Нажалост, оба сам морао да оцијеним негативном оцјеном. Пошто је ријеч и о једном  рукопису који много сличи садашњем уџбенику извршио сам детаљну анализу основног садржаја, питања, илустрација и осталих структуралних компоненти и дошао до поражавајућих резултата.

Овај рукопис је добио и двије позитивне рецензије. Можда и нисам био у праву када сам био толико строг у оцјењивању.

Извод из рецензије рукописа под шифром „Земља“. Комплетну рецензију можете прочитати ОВДЈЕ. 

  1. Рукопис је написан и структуиран према важећем НПиП-У;
  2. Он обухвата већину образовних исхода наведеним у НПиП-У, али експозиционо структуиран, у појединим лекцијама преобиман садржај са граматичким, правописним, стилским и материјалним грешкама, као и неадекватним илустрацијама не обезбјеђује подлогу да се ти исходи и остваре. Посебно је дидактичко-методички необликована тема 4: „Екологија“.
  3. Рукопис није писан на основу научних достигнућа о структуирању уџбеника. Традиционално је написан. Он је строго експозиторан и дедуктиван. Излагање у појединим лекцијама није јасно и повезано. Експозиторно изложени садржаји нису структуирани подстицајним питањима. Сви нови појмови нису адекватно маркирани;
  4. Дидактичко-методичко обликовање текста је искључиво експозиторно без покушаја да се уведу мотивациони и функционални елементи у текст. Иако за то постоје огромне могућности ниједна лекција није структуирана индуктивно. Постоје лекције које немају чак ни поднаслове;
  5. Излагање основних садржаја је конфузно и са честим понављањем. Садржаји се излажу неповезано. Поједини нови појмови нису адекватно маркирани, а има и оних који нису ни међусобно усаглашени;
  6. Текст није оригиналан, него је преузет из важећег уџбеника или из других уџбеника за наставни предмет Познавање природе;
  7. У њему је доста појмова који нису доведени до краја, који су неправилно објашњени, или су неадекватно дефинисани;
  8. Није тачно одређено чему која СК служи јер оне кроз уџбеник нису једнозначне. Двије структуралне компоненте (које представљају новину у односу на тренутно важећи уџбеник) с времена на вријеме преузимају функције једна од друге, тако да је СК „Зелени облачић“ поље или бокс у којем се дају: занимљивости, основни подаци којима је мјесто у основном тексту, он је и резиме и мјесто гдје аутори парафразирају пјесмице Јована Ј. Змаја. Слично је и са структуралном компонентом: „Да ли знате?“ Једна СК треба да има исто значење у рукопису. То може бити бокс гдје ће ученик пронаћи само занимљивости, или само резиме, или само питања и задатке, или… Потребно је наведене СК усагласити, одн. уједначити;
  9. Увод није адекватно осмишљен и није у складу са концепцијом уџбеника;
  10. Илустрације у највећој мјери нису у служби повезивања градива и учења. Оне нису ни оригиналне. Нема оригиналних илустрација, шема, графикона и табела;
  11. Питања у рукопису најчешће његују најнижи ниво знања. У највећем броју питања нису подстицајна. Незнатан је број питања која се односе на више форме учења. Нема адекватно осмишљених задатака. Овај недостатк донекле надопуњују дати огледи у рукопису;
  12. Задаци су често дати нејасно и неодређено. Често се не види ни циљ који треба да се постигне радом на одређеном задатку. Они имају само формалну функцију;
  13. Рукопис је засићен граматичким, правописним, стилским па чак и материјалним грешкама. Нема наставне јединице (лекције) у којој се овакве грешке не налазе. Оне нису оправдане, посебно јер се у највећем броју ради о погрешно написаним ријечима. Такав рукопис на први поглед дјелује неозбиљно и одаје утисак да се аутори нису довољно њиме бавили.
  14. Неуједначеност се највише огледа у означавању појединих структуралних компоненти;
  15. Највећи недостатак рукописа, поред одсуства дидактичко-методичког обликовања, адекватне методичке апаратуре представља његова хоризонтална и вертикална неадекватна повезаност;
  16. Рукопис нема структуралну компоненту која би представљала резиме која се може организовати мапама ума, појмовним мапама (ако нема азбучног прегледа непознатих појмова), графичким приказима, шемама, табелама и сл.
  17. Рукопис нема структуралних компоненти које би биле у служби оних припрема које захтијевају више времена, мапа ума, појмовних мапа, извора за самосталан рад дјеце, задатака за интерактивно учење, појмовника на крају теме или рукописа и др.
  18. Не постоје извори за самосталан рад ученика и за оне који желе да знају више (енциклопедије, књиге, провјерени извори са интернета и сл.),
  19. Нема адекватних истраживачких задатака за самосталан индивидуални или групни рад ученика.

Други рукопис је добио три негативне рецензије. Пошто је комплетан мој рад јаван, објављујем и ту рецензију, која у овом случају и нема некакав посебан значај.

Извод из рецензије рукописа под шифром „Ваздух“. Комплетну рецензију можете прочитати ОВДЈЕ.

  1. Рукопис није у потпуности написан према НПиП;
  2. Он није писан на основу научних достигнућа о структуирању уџбеника. Традиционално је написан и не обраћа се дјеци;
  3. Рукопис није прилагођен савременој настави;
  4. Он не омогућава остваривање свих НПиП-ом прописаних циљева и исхода,
  5. Основни текст није адекватно дидактичко-методички обликован;
  6. Илустрације у највећој мјери нису у служби повезивања градива и учења. Оне нису ни оригиналне. У највећем броју су директно преузимане са интернета и благо модификоване. Нема оригиналних илустрација, шема, графикона и табела;
  7. Текст је сртого експозиторно-дедуктиван, непрегледан, згуснут, недовољно маркиран. Нема покушаја да се посебно осмишљеним структуралним компонентама обогати, односно садржаји учине функционалнијим, а учење смисленијим и мотивационим. Ниједна лекција није осмишљена индуктивно;
  8. Питања у рукопису његују најнижи ниво знања. У највећем броју питања нису подстицајна. Незнатан је број питања која се односе на више форме учења. Нема адекватно осмишљених задатака ни експеримената. Задаци су нејасни и неодређени. Често се не види ни циљ који треба да се постигне радом на одређеном задатку. Они имају само формалну функцију;
  9. Рукопис је засићем граматичким, правописним, стилским па чак и материјалним грешкама. Нема наставне јединице (лекције) у којој се овакве грешке не налазе. Оне нису оправдане, посебно јер се у највећем броју ради о погрешно написаним ријечима. Такав рукопис на први поглед дјелује неозбиљно и одаје утисак да се аутори нису довољно њиме бавили. Постоје и друге грешке, а које се односе на употребу термина и појмова из хрватског језика. Њих је заиста много. Читава поглаваља су написана на хрватском језику. С друге стране постоји текст који је искључиво написан екавицом. Ово показује да текст у рукопису НИЈЕ ОРИГИНАЛАН;
  10. Неуједначеност се највише огледа у писању јединица за мјере, означавању појединих структуралних компоненти, називима лекција у садржају и главном дијелу рукописа и набрајању;
  11. Структурална компонента „Поновите“ није посебно дидактичко-методички обликована. У највећем броју се у оквиру ње налазе идентичне реченице из основног текста преузете са свим својим недостацима и грешкама;
  12. Највећи недостатак рукописа, поред одсуства дидактичко-методичког обликовања, методичке апаратуре и неусаглашености са НПиП-ом представља његова хоризонтална и вертикална неадекватна повезаност;
  13. Рукопис нема структуралних компоненти које би биле у служби оних припрема које захтијевају више времена, нема огледа, мапа ума, појмовних мапа, извора за самосталан рад дјеце, задатака за интерактивно учење, појмовник и др.

Хвала!

Advertisements

Овдје ми нешто напиши

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s