Шути и не њачи! Ниси ти једини. Осврни се око себе и видјећеш крдо небројено.


Одувијек сам волио лаку литературу. Читам ју са задовољством и увијек ме орасположи и насмије до суза. Лако штиво, ноншалантно написано, необавезно, хумористично…е то је оно што ја волим!
Ту убрајам и све оне фине инстант дописе који ме у касне вечерње сате подсјете да сам ја ипак само магарац (не бих да вријеђам магарце, али некако ми је то прикладно за ово поређење) који треба опет да слегне раменима и самом себи каже:

„Шути и не њачи! Ниси ти једини. Осврни се око себе и видјећеш крдо небројено.“

Читај и шути! Губицу сам себи зачепи док ти је неко други не зачепи!

Ето, баш сада, као да је пун мјесец, нешто ми не да мира, а ја магарац као и сваки магарац узњакао се толико да се до неба чује. Ма не само да сам се узњакао, него ми се и пуши из ушију.

Читам и читам… Ни сам не знам колико пута сам све ово прочитао и опет ништа не разумијем. Као да ми је неко попио мозак па остала само глава као тиква, а мозак се скупио негдје у овој главурди па ми све личи на суву шљиву. И, ево опет, све ово пажљиво прочитах: ријеч по ријеч, слово по слово и опет ми ништа није јасно.

Е који ме враг натјера да читам?!

Привуче ме година дописа: Бања Лука, 2811. године, па рекох да видим шта нам то наши „далекобудући“ потомци поручују.

Не поручују нам ама баш ништа. Све што написаше је некако шупље и празно, једино ме изненади то колико нам се наш српски језик у ових пар стотина година промијенио. Ништа више није исто. Изгледа да у тој будућности не важи нити једно садашње правило. Чак ни ријечи више нису исте. Можда баш због тога и не разумијем шта овдје пише?!

Више није одјељењски старјешина, посљедњи, обавезно, намијењен, информисаност, обавјештења, равноправни, рекапитулација, дијела, претходну, достављања.

Они пишу: одјељенски сатрјешина или одјељенсаки, последњи, обазно, намјењен, информистаност, обавјештања, расвоправни, реакпитулација, дјелу, преходну, доставања.

Па чак и када бих у тренутку читања помислио како су ово само штампарске грешке, онај ђаволак који сједи на рамену (не знам да ли оно би на лијевом или десном) само би шапнуо: „Што је превише, превише је!“

Нема ту више ни рода ни броја, а видим да су и неки падежи нестали. А има ту и неких дијелова које уопште не разумијем. Узео бих ја све рјечнике и правописне приручнике па бих сам себи све ово протумачио, али никако да нађем издања за 2811. годину. Зато молим све своје пријатеље да ми помогну како не бих остао ускраћен за сазнање о знању како се прави “ протокол вођења протокола.“

У Бањој Луци, просте 2013. године
С поштовањем,

Ваш Маго

ЕЛЕМ, Овај програм као и сваки други програм има своје недостатке и своје предности. Говоримо тако како бисмо нешто ублажили, како бисмо били на некој златној средини, како не бисмо таласали, како… ма немам појма. Ако занемаримо то што је написан нејасним и лошим реченицама, то што писац у њему не уважава правила српског језика, то што ће просвјетни радници и даље да се баве папирима, а не дјецом и што лично не видим смисао, циљ овог програма, остаје ми да прокоментаришем оне дијелове текста у којима писац омаловажава све просвјетне раднике у Републици Српској и још понешто.

Свјестан сам чињенице да нико на све ово неће реаговати. Једноставно нема ко да реагује, чак ни наставници и професори српског језика неће реаговати. Још се никада нико, чак ни са филолошког факултета није усудио да на овакве и многе друге дописе из исте куће напише макар једну једину реченицу. Не зато што не смију, већ зато што нас одавно више ништа не занима и не интересује. Шта је у питању? Љеност, незаинтересованост, незнање или полтронство? Сами одлучите!

Живимо у колотечини у којој су дјеца само прва на папиру, а у стварности све друго је прво. Дјеце више нема ни у бајкама. Појела их бака из шуме!

Не брините, и нас ће да поједу!

Час одјељенског старјешине мора бити обавезан и организован као сваки други час. У распореду часова овај час може бити први, други, трећи, четврти, пети, шести……… Тај час није намјењен само за правдање изостанака него се на њима мора разговарати о свим проблемима. Добар одјељенски старјешина мора имати готово све податке о ученицима, њиховим родитељима, имовинском стању, проблемима.

У праву су када кажу да тај час „није намјењен само за правдање часова“. Он је НАМИЈЕЊЕН за многобројне активности које реализујемо с дјецом на овим часовима. Он је обавезан и организован је, не као сваки други час, него још боље. Заиста ме интересује на основу чега је некоме пало на памет да овакве поруке упућује свим разредним старјешинама. Ако има школа и наставника који не раде свој посао и ако неко има сазнање о томе, нека се онда обрати тим школама и тим наставницима. Заиста не знам шта је била крајња намјера ове реченице!

Разгаламили се ученици, а они скочили просвијетљени и препорођени!

Добар одјељенски старјешина мора имати готово све податке о ученицима, њиховим родитељима, имовинском стању, проблемима.“ Добар одјељењски старјешина има све ово. Зар има у школама и лоших одјељењских старјешина? Једино видим како нема одличних одјељењских старјешина. Одличан одјељењски старјешина има податке о имовинском стању (само не знам чијем имовинском стању: родитеља или ученика). Он зна колико сваки родитељ/ученик има крава музара, супрасних крмача, штала, мотика, аутомобила, кућа, јахти, вила, банака, милиона швајцараца…

Просвијетлише ми ум сазнањем да у распореду час одјељењске заједнице може бити први, други, трећи… 🙂

Овај дио текста ме истовремено забрињава и одушевљава:

„Директор или особа коју он задужи је обавезна водити евиденцију изостајања и кашњења професора, напуштање часа прије времена. Када ученици знају да се прати рад професора и да су расвоправни са њима они се другачије понашају.“

Идеална прилика за полтроне, улизице, за… све оне који се могу и желе показати на новим иновативним пољима. Већ замишљам себе како стојим на „вратима школе“ са списком наставника и дијелим им хљеб, млијеко… овај, плусиће и минусе. Сваком према заслугама. Кога волем добиће (+), кога не волем, е њега онда баш не волем! Даклем (-)!

Аутори су за овај допис, ипак, добили (+). Њих волем! 🙂

А могао бих овдје још много тога да напишем, али се плашим да сам већ свима досадио. Ако ми се буде дало, можда и завршим ову писанију, а ако не…није ни битно. Ви слободно можете да ставите своје плусиће за волем и минусе за не волем! 😉

DSC_1375 DSC_1376 DSC_1377 DSC_1378

Advertisements

7 comments on “Шути и не њачи! Ниси ти једини. Осврни се око себе и видјећеш крдо небројено.

Овдје ми нешто напиши

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s