Ко то тамо п(ј)ева


У интернет издању „Независних новина“ од 07. маја ове године објављен је чланак под насловом Професори физичког васпитања мијењаће учитеље. За нас који пратимо развој образовања и рад надлежних просвјетних институција ово није никакво изненађење. Знали смо и раније да ће доћи до оваквих тежњи. Да би се заиста освјетлили сви аспекти ове приче потребно је пуно истраживања, доста релевантне документације  како би се сакупиле све чињенице које би нама обичним смртницима помогле да дођемо до истинитих закључака.

Сам чланак за мене лично не би био толико интересантан да у њему не стоји изјава министрице за породицу, омладину и спорт РС, Наде Тешановић којом истиче сљедеће да физичко васпитање до петог разреда основних школа предају учитељице и имају три часа недјељно, али да се ти часови често не користе за физичко, него за друге предмете попут математике или српског језика.

 Надам се да је ово рекла без намјере да икога увриједи! Такође се надам да ће једном схватити значење ове изјаве и да ће макар покушати да је, на неки начин, ублажи.

Да ли је потребно и ко има право неаргументовано износити оптужбе јавно у медијима у коме отворено, ни мање ни више, него Министрица за породицу, омладину и спорт РС оптужује учитељице (претпостављам да је мислила и на учитеље!) како већину часова (често не користе?) физичке културе користе за неке друге часове. На основу чега је могла ово да каже? Каквих доказа има за то? Да ли је то утврдила Просвјетна инспекција? Постоји ли иједан писани документ на основу кога је могла да изнесе овако тешке оптужбе?

Просвјетна инспекција има план контрола основних школа РС и након сваке контроле, била она редовна, вандредна, најављена или ненајављена (и ко зна још каква све!) надлежни инспектор саставља записник о извршеној контроли. Волио бих када би неко проучио све те записнике и доказао у којој мјери учитељи не обављају своју дужност уопште, а посебно у домену физичке културе. Стручни надзорници за разредну наставу често присуствују часовима које реализују учитељи и на основу својих сазнања добијених посматрањем, увидом у планове и припреме учитеља сачињавају записник о раду учитеља. И ти записници постоје. Да ли је можда Министрица проучавала ове записнике те је на основу истих могла да изнесе овакав податак или су у питању успутне „уличне приче“?

Ако је изјава заснована на правим и релевантним подацима одмах ћу да се извиним због овог чланка!

МИНИСТРИЦЕ, ПОНИЗНО СЕ ИЗВИЊАВАМ!

У РС тренутно је запослено двије хиљаде деветсто деведесет и пет учитељица и, наравно, учитеља. Да ли је могуће да већина тих учитеља заиста не извршава своје законске обавезе или је можда ријеч о неколицини која се преко ноћи „преобличила“ у већину. Мислим да заиста није ни цивилизацијски ни људски оптуживати већину савјесних учитеља који са великим ентузијазмом, вољом, често у непримјереним условима за рад буде оптужено због неколицине која не ради и не обавља своје обавезе ревносно и у складу са Законом.

Не спорим да би наставници физичке културе успјешно радили са дјецом, али не дозвољавам да то неко доказује нерадом учитеља. Ако постоје школе у којима се тако шта и дешава, па нису томе криви учитељи. Криви су они који су им то дозволили, или можда они који им нису обезбиједили потребне услове за извођење наставе физичке културе.

Мислим да је закључак једноставан. Имамо пуно наставника физичке културе који немају посао и којима надлежно Министарство жели да обезбиједи посао. То је сасвим уреду. Обезбиједиће новац, радиће и примаће плату, али зар је због тога било потребно отварати пандорину кутију. Читајући чланке о овом проблему Пандорина кутија је већ отворена и то само из једног разлога: Учитељи ви не радите! Наша дјеца су све дебља, непокретнија, трома, лијена, а све захваљујући учитељима који не држе часове физичког васпитања. Који то учитељи не држе часове физичког васпитања? Имају ли они своја имена? У којим то школама ти учитељи раде? И, да ли је се икада ико запитао зашто је то тако!?

 Реагујем, јер и сам сам учитељ и неко је рекао да не радим свој посао како треба. Реагујем, јер радим дванаест сати свакодневно. Реагујем, јер нико нема право без доказа да ме оптужује!

Да нису проблеми мало шире и дубље природе? Да можда наша дјеца не сједе превише испред малих екрана, да им, можда, није главно занимање играње игрица испред рачунара, да којим случајем не једу превише брзе хране или пију у огромним количинама газирана пића, да ли су слаткиши замијенили воће и поврће? Каква је ситуација у окружењу? Какво је стање у Европи? Шта се то дешава у много развијенијим земљама свијета гдје постоје сви услови да би им нација била здрава? Шта се то дешава у земљама у којима наставници физичке културе раде с дјецом од првог разреда? Па за оне који нису упућени или не желе да погледају истини у очи ево одговора: Ситуација није ништа боља него код нас. Али пошто код нас није извршено свеобухватно мјерење које подразумијева мјерење тјелесне висине и тежине, тест равнотеже, „тапинг руком“, „претклон у сиједу“, „скок удаљ из мјеста“, „стисак шаке“, трбушњаци, згибови, чунасто трчање о овоме са више ништа не може ни рећи. Да ли су заиста наша дјеца таква каквим их у посљедње вријеме описујемо. Можда и јесу, али би било коректно да се наведу и средине у којима се дошло до таквих података. Да ли је у питању  градска и сеоска средина. Тада бисмо, највјероватније дошли до закључка да дјеца која живе на сели имају просјеке који су изнад европских. Да ли сам можда већ поменуо сједелачки начин живота наше дјеце, нездраву исхрану. Да ли бисмо на основу тога могли да добијемо неке релевантне податке, а који не би били уско везани за 135 минута физичке активности у школи. Или би нам тада био закључак да учитељице на селу заиста савјесно раде с дјецом, док су наши учитељи (и учитељи) који су запослени по градовима, лијени, неспособни и незаинтересовани за свој рад.

Прије дваадесет и пет година слично размишљање било је и у нашем окружењу. Пројекат је покренут на исти начин, дакле оптужбама. Прво су некога окривили за нерад (учитеље), затим су провели своју замисао и сада након двадесет и пет година имају велики проблем који можемо назвати: Како затворити Пандорину кутију.

То је прича за себе. Настала је на оптужбама и све вријеме снаге су биле усмјерене на то да се докаже ко зна, а ко не зна да ради. Кренуле су силне увреде по форумима, јединствени примјери су генерализовани на све, па су тако кроз неколико година за све учитеље наставници физичке културе били незналице, али ни наставници нису остали дужни учитељима. Родитељи су се подијелили, факултети су реаговали, а надлежна министарства су почела да се боре за радна мјеста у школама. Сада када нема двоструког плаћања часова, када поједини учитељи немају норму, а наставници већ раде на њиховим мјестима дошло је до сукоба који треба прекинути једним резом. То су и учинили! Шта се сада дешава не треба пуно објашњавати. Све је познато!

Након пројекта који је трајао двадесет пет година, поједини стручњаци истичу да дјеца нису ни мршавија, ни покретљивија ни здравија него што су била на самом почетку пројекта.

Да нам се не би тако шта десило, потребно је истаћи да су наставници физичке културе, уз мање интервенције, оспособљени за рад с дјецом, али и учитељи су оспособљени за тај исти рад. Значи, успјешно можемо исти посао обављати и ми и наставници физичке културе. Па у чему је онда проблем? Ако су нова радна мјеста у питању онда је све уреду док нам неко не почне, као у Србији, узимати хљеб из уста. Чему онда све те оптужбе? Да ли се икада ико запитао, ако већ има учитеља који не реализују часове физичке културе, да нису неки други разлози у питању, а не само нерад?

Могући сценарији у будућности:

  1. Министарство неће обезбиједити новац и пројекат ће остати само једна замисао. Брзо ће бити заборављен док поново некоме не падне на памет да смисли причу како су за здравље дјеце „криве“ учитељице које више воле математику од физичких активности! Пројекат остаје отворен, а да би се реализовао све је дозвољено! Министрица или министар имаће право да оптужују већи број учитеља. Дакле најмање једну половину плус један од укупно двијехиљаде деветсто деведесет и пет запослених учитељица ( и наравно учитеља!).
  2. Биће новаца, биће и нових радних мјеста. Све ће лијепо да функционише док буде новаца да се плаћају дупли часови. Нама пуна норма, а наставницима плата по норми. Када нестане новаца кренуће мржња и оптужбе.
  3. Неко ће заиста да размисли о свему. Утврдиће право стање физичке способности наше дјеце, размислиће о свим узроцима те појаве. Испитаће и истражиће све могуће факторе, а онда ће да направи дугорочан план који би у неким наредним годинама донио праве резултате. Е ово је већ посао. Тај неко би закључио да ту замјена радника не би била довољна. Треба радити и са ученицима и са родитељима,мјесним заједницама, невладиним организацијама (е ове посебно заобилазе), општинама (Је л’ оно у Фочи општина није дала дјеци да раде физичко васпитање у новој сали, па су они физичко радили по неким подрумима!?), са секцијама (неке школе немју простора ни за редовну наставу, а часове секција треба неко да плати!), спортским клубовима…(Моје дијете тренира фудбал. Па шта ради! Ништа! Сједи! Како сједи? Па мало је буцмаст, а буцмасти не дају голове! Нашим клубовима нису потребни рекреативци, него прваци. Аха…то је кратак преглед многих клубова у којима наша дјеца проводе вријеме), и… Ма о чему ја ово пишем. Нека сами осмисле пројекат који ће имати успјех!

4. Немир у школи и међусобна оптуживања:

–       У школи која има преко 1200 ученика постоји само једна мања сала за физичко васпитање (потребне су три такве!). Правилном расподјелом учитељ може један час седмично да одржи у сали. Негдје сам прочитао како би наставници одржали час физичког васпитања и по киши, док је учитељицама то тешко. Госпође не могу да кисну! Хм! Прољеће, мала кишица, тек неколико капи… мислим није нам потребан чак ни кишобран…вријеме је за улазак у школу. Улице с обије стране су закрчене. Пјешак не може да прође од најмање двјестапедесет аутомобила. Ревносни родитељи не дозвољавају да им дјеца иду влажним тротоаром, а и кишобран је тежак. Успут нико не станује на удаљености већој од једног километра. Е па нека сад учитељица изведе дјецу на кишу!!! Па само лудак би дјецу извео на кишу, а онда их држао још два часа мокре у школи. Можда би наставник физичког могао да одржи један такав час, само када би смио тако шта да уради од родитеља. Не сумњам да би већ сутра читали чланак: „Наставник тјерао дјецу да трче мокри по киши“. Наредног дана иста дјеца имају час физичког васпитања и, опет пада киша, али наставник овај пут предаје теорију физичке културе и то, замислите, у учионици. Сада умјесто да се играју занимљивих игара: гађање у  мету, провлачење испод клупа, трчање између столица, они сједе и пишу. Није баш математика, али у питању је добра замјена!

–       Диван и сунчан дан. Учитељица у сукњи и штиклама. Дјеца играју познату игру „Између двије ватре“. Она прати игру и пази да се поштују правила игре. Како је није срамота! Физичко, а она у сукњи! Е па видите, иако живимо у РС постоје школе које имају протокол о облачењу запослених. Не можете у све школе да дођете на посао у фармеркама, тренеркама, патикама, сукњицама изнад кољена, огромним деколтеима, вечерњим шљаштећим хаљинама, тајицама и осталим панталонама из класе „вруће панталоне“. Дакле, тачно је прописано у каквој одјећи сви морамо долазити на посао од директора па све до те „дрске учитељице“ која тог дана није била у тренерци. Могла је да понесе тренерку и патике да се пресвуче у свлачионици за наставника. Аха…срам је било! Пресвлачи се у свлачионици наставника физичке културе. Ма знао сам да они нешто петљају! Ццццц.

–       Учитељица у својим педесетим. По гардероби се види да је у питању предратна дама. Права дама. Црни комплет и црне ципеле са мањом петом. Шал око врата. Овај пут није ставила шешир на главу. Свјесна је да су добра времена давно прохујала (с ратом, а не вихором). У сали је, нема ни тренерку ни патике. Дјеца раде колут напријед, али прије тога она им није показала како треба урадити колут напријед. Баш срамота! Наставник физичког, пред пензију, у патикама и тренерци ради на исти начин. Нешто га „ухватило у кичми“ па сад баш не може никако да направи колут напријед. Па треба га разумјети, ипак је то наставник физичког васпитања који одлично ради свој посао. Свако има право да остари или да буде болестан!

–       Крај школске године. Актив учитеља петих разреда једне школе организује марш до подручне шкле која је удаљена свега три километра. За то су чули родитељи. Деветори дјеце из једног одјељења није дошло тог дана. Сутрадан су рекли учитељици да их је бољела глава или су повраћали! Дан прије марша и дан након марша су савршено здрави, али, ето, баш тог дана су се поразболијевали. Шта да се ради? Једноставно, наишао неки „вирус“! Учитељице су требале да знају да ће тог дана да наиђе баш тај „вирус“ и требале су марш да организују неког другог дана.

–       Једна сасвим обична школа у предграђу. Дјеца се пресвлаче у купаће костиме. Имају час пливања у школском базену. Учитељица је ушла у свлачионицу за учитељице и коначно себи признала да не зна да плива! Помало се осјећа кривом јер школа је организовала плаћени тромјесечни курс пливања за све учитељице и наставнике непливаче! Штета да базен буде неискоришћен! Е сад учитељице нек те је стварно срамота! Имаш салу за сваки час, уређене терене иза школе, теретану са свим справама, па чак и базен, а не знаш да пливаш. Ма треба ти одузети часове физичке културе и одмах ти то одбити од плате! Нек се зна за сва времена да си неспособна!

ПС: У Републици Српској још увијек немамо школу која има базен! 🙂

2 comments on “Ко то тамо п(ј)ева

  1. Odličan tekst, svaka čast! Svima su puna usta priče o prevelikim platama, predugim odmorima i prekratkom radnom vremenu učitelja. A ministrica ništa pametnije nema da kaže, pa ponavlja bajate klišeje. Izgleda da samo mi prosvetari znamo kako nam je. I naše porodice, kad dođemo s posla rastreseni, iscrpljeni, potrošeni…

    Свиђа ми се

Овдје ми нешто напиши

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s