ОБЈЕКТИВНО ДЕФИНИСАЊЕ КРИТЕРИЈУМА ОЦЈЕЊИВАЊА ПОСТИГНУЋА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У IV РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Циљ: Коришћењем глагола и кључних појмова објективно утврдити шта ученик треба знати, схватити, разумјети за коју оцјену.
Елементи (основна полазишта) за израду критеријума оцјењивања су:
- Стандарди знања,
- Наставни програм (садржаји учења) и
- Блумова таксономија знања.
| СТАНДАРДИ ЗНАЊА |
|
ГРАМАТИКА: |
|
|
ОРТОЕПИЈА: |
|
|
ПРАВОПИС: |
|
|
КЊИЖЕВНОСТ: |
10. Препознаје основна осјећања и врсте лирске пјесме, уочава њену музикалност и скривене мисли и идеје. |
|
ЧИТАЊЕ: |
|
|
ЛЕКТИРА: |
|
|
КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА: |
|
10. Успјешно описује и даје свој лични субјективни печат и доживљај животињи коју воли, 11. Уочава разлику између књижевних дјела и описа насупрот вијестима. Зна на која питања треба да одговара свака добра вијест. Одваја битне од небитних елемената и уз помоћ питања прича и саставља адекватне извјештаје, 12. Правилно попуњава обрасце и пише писма и разгледнице, 13. Правилно и лијепо пише писаним словима, језички тачно и стилски у духу српског језика.
|
|
ФИЛМ: |
|
| ОЧЕКИВАНИ ИСХОДИ (ИЗВОД ИЗ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА) |
|
|
| БЛУМОВА ТАКСОНОМИЈА ЗНАЊА |
| Довољан (2) | ||
|
||
| Добар (3) | ||
|
||
| Врло добар (4) | ||
|
||
| Одличан (5) | ||
|
||
|
ГРАМАТИКА |
|
СТАНДАРД: |
Познаје основне појмове, подјелу, дефиницију и адекватно примјењује знања о именицама у језику, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü препознаје именице у тексту и издвојено, може да одреди које именице означавају бића, предмете и појаве, |
|
добар (3) |
ü дефинише именице, успјешно их издваја из текста, |
ü класификује хи према датим критеријумима уз мању помоћ наставника,
врло добар (4)
ü дефинише и објашњава дефиницију наводеђи адекватне примјере,
ü успјешно врши класификацију именица према датим критеријумима,
ü уз помоћ учитеља могу да објасне разлику између ознаке и означеног,
ü разликује појмове врста ријечи и функција ријечи у реченици, али се понекад збуни,
ü научено примјењује у пракси,
одличан (5)
ü поред наведеног, самостално објашњава дефиницију,
ü наводи разлике између ознаке и означеног,
ü успјешно одваја врсту ријечи од њене функције у реченици,
ü увијек тачно примјењује усвојена знања у језику и писању.
|
СТАНДАРД: |
Разликује заједничке од властитих именица, даје адекватна објашњења и наводи разлоге писања властитих имена великим почетним словом, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü препознаје заједничке и властите именице у тексту и издвојено, може да одреди које су именице заједничке, а које властите, |
|
добар (3) |
ü успјешно издваја заједничке и властите именице из текста, |
ü класификује хи према датим критеријумима уз мању помоћ наставника,
ü дефинише правила,
врло добар (4)
ü дефинише и објашњава дефиниције наводеђи адекватне примјере,
ü успјешно врши класификацију заједничких и властитих именица према датим критеријумима,
ü уз помоћ учитеља могу да објасне разлику између заједничких и властитих именица,
ü научено примјењује у пракси, мада понекад и погријеши,
одличан (5)
ü поред наведеног, самостално објашњава дата правила,
ü наводи разлике између заједничких и властитих именица,
ü самостално даје адекватне примјере,
ü увијек тачно примјењује усвојена знања у језику и писању.
|
СТАНДАРД: |
Познаје основне појмове, подјелу, дефиницију и примјењује та знања о глаголима у језику. Разликује глаголе стања и збивања од глагола радње, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü препознаје глаголе у тексту и издвојено, може да одреди које глаголи означавају радњу, |
|
добар (3) |
ü дефинише глаголе, успјешно их издваја из текста, |
ü класификује хи према датим критеријумима уз мању помоћ наставника,
врло добар (4)
ü дефинише и објашњава дефиницију наводеђи адекватне примјере,
ü успјешно врши класификацију глагола према датим критеријумима,
ü разликује глаголе радње од глагола стања и збивања,
ü разликује појмове врста ријечи и функција ријечи у реченици, али се понекад збуни,
ü научено примјењује у пракси,
одличан (5)
ü поред наведеног, самостално објашњава дефиницију,
ü наводи разлике између глагола радње стања и збивања,
ü успјешно одваја врсту ријечи од њене функције у реченици,
ü увијек тачно примјењује усвојена знања у језику и писању.
|
СТАНДАРД: |
Познавање основних појмова, подјелу, дефиницију и примјењује знања о придјевима у језику, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü препознаје придјеве у тексту и издвојено, може да одреди које придјеви означавају описе, |
|
добар (3) |
ü дефинише придјеве, успјешно их издваја из текста, |
ü класификује хи према датим критеријумима уз мању помоћ наставника (описни, придјеви који означавају боју, звукове и сл.),
врло добар (4)
ü дефинише и објашњава дефиницију наводеђи адекватне примјере,
ü успјешно врши класификацију придјева према датим критеријумима,
ü разликује придјеве и зна да увијек стоје уз именице коју ближе објашњава,
ü разликује појмове врста ријечи и функција ријечи у реченици, али се понекад збуни,
ü научено примјењује у пракси,
одличан (5)
ü поред наведеног, самостално објашњава дефиницију,
ü успјешно одваја врсту ријечи од њене функције у реченици,
ü у писању састави примјењује адекватне придјеве уз именице,
ü увијек тачно примјењује усвојена знања у језику и писању.
|
СТАНДАРД: |
Одређује субјекат и предикат у реченици. Означава субјекатски и предикатски скуп ријечи, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü препознаје вршиоца радње и радњу у реченици, |
|
добар (3) |
ü дефинише субјекат и предикат у једноставнијим реченицама, успјешно их означава у реченици, |
|
врло добар (4) |
ü дефинише и објашњава дефиниције субјекта и предиката наводеђи адекватне примјере, |
ü разликује појмове врста ријечи и функција ријечи у реченици, али се понекад збуни,
ü одређује субјекатски и предикатски скуп ријечи, али понекад у сложенијим реченицама има мањих проблема,
ü Успјешно одређује субјекат и предикат у сложенијим реченицама, зна да је „је“, „ћу“ и сл. саставни дио предиката, али понекад га не означава у реченици када су физички одвојени,
ü научено примјењује у пракси,
одличан (5)
ü поред наведеног, самостално објашњава дефиницију,
ü успјешно означава субјекат и предикат у свим језичким ситуацијама,
ü самостално одваја субјекатски од предикатског скупа ријечи и наводи адекватне примјере,
ü разликује појмове врста ријечи и функције ријечи у реченици,
ü самостално даје адекватне примјере,
ü увијек тачно примјењује усвојена знања у језику и писању.
|
СТАНДАРД: |
Разликује реченице по значењу, познаје подјелу и даје адекватна објашњења за сваку врсту реченице. Значење одређује на основу смисла реченице, а не на основу знака који стоји на крају реченице, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü Набраја реченице по значењу и зна којим знаковима их обиљежавамо, |
|
добар (3) |
ü дефинише реченице по значењу (изјавне, упитне, узвичне и заповиједне), самостално пише реченице према датим упутствима, |
ü На основу значења ставља адекватан знак на крају сваке реленице,
врло добар (4)
ü дефинише реченицу,
ü дефинише и објашњава дефиниције реченица по значењу уз адекватене примјере,
ü значење реченице одређује на основу њеног значења а не на основу знака,
ü научено примјењује у пракси,
одличан (5)
ü поред наведеног, самостално објашњава дефиниције реченица,
ü наводи саставне дијелове дефиниције реченице и објашњава их својим ријечима или примјеном мапе ума,
ü успјешно означава реленице по значењу у свим језичким ситуацијама,
ü разликује заповиједне од узвичних реченица,
ü наводи све адекватне примјере узвичних реченица којима изражавамо наша снажна осјећања,
ü разликује појмове врста ријечи и функције ријечи у реченици,
ü самостално даје адекватне примјере,
ü увијек тачно примјењује усвојена знања у језику и писању.
ОРТОЕПИЈА
|
СТАНДАРД: |
Правилно чита различите врсте текстова. Читање прилагођава структури и емоционалности. Употребљава све елементе изражајног читања. Успјешно користи паузу у набрајању. |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü чита без већег напора краће текстове и пјесмице, |
ü само повремена употреба правила о изражајном читању,
ü читање је брзо и нејасно, брзоплето,
ü често потребно више вјежбе како би се поправла структура изражајности,
добар (3)
ü Уз већу помоћ наставника прилагођава боју гласа и емоционалност датом тексту,
ü видљива је пауза на крају реченица или пјесничких цјелина,
ü слабије изражена способност уочавања реченичких пауза,
ü понекад брза у читању,
ü Правилно употребљава паузу у набрајању,
врло добар (4)
ü често прилагођава боју гласа структури текста који чита,
ü изражена је емоционалност у читању,
ü дикција и интонација ријечи и реченица претежно је правилна,
ü лијепо и изражајно чита различите реченице по значењу у тексту,
ü правилна употреба пауза у читању стихова и пјесничких цјелина,
ü повремено истиче и дијалошке дијелове у тексту,
ü адекватна боја гласа у већини случајева,
одличан (5)
ü увијек прилагођава боју гласа структури текста који чита,
ü изражена је емоционалност у читању,
ü увијек је правилна дикција и интонација ријечи и реченица,
ü лијепо и изражајно чита различите реченице по значењу у тексту,
ü правилна употреба пауза у читању стихова и пјесничких цјелина,
ü истиче дијалошке дијелове у тексту,
ü адекватна боја гласа,
|
ПРАВОПИС |
|
СТАНДАРД: |
Раставља ријечи на слогове и у писању правилно преноси дио ријечи у нови ред, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü зна да се ријеч састоји од слогова, али не умије да растави све ријечи на слогове, |
ü раставља само једноставније, двосложне ријечи тачно,
добар (3)
ü раставља ријечи на слогове, али има проблема код растављања дужих и „тежих“ ријечи на њене саставне дијелове,
ü само повремено правилно преноси дио ријечи у нови ред и то у оним случајевима и за оне ријечи које правилно раставља на слогове, а то значи да знање примјењује у пракси у омјеру у коме је оно и усвојено,
врло добар (4)
ü Раставља већину ријечи на слогове и у већини случајева правилно преноси дио ријечи у нови ред,
ü зна и објашњава функцију сугласника „р“, али често то знање не примјењује у пракси,
одличан (5)
ü успјешно раставља све ријечи на слогове и у свим случајевима правилно преноси дио ријечи у нови ред,
ü објашњава употребу самогласника “р“ у појединим случајевима када он има функцију самогласника у ријечима и то знање примјењује у пракси,
|
СТАНДАРД: |
Познаје скраћенице за поједине ријечи, правилно их пише. разликује скраћенице за мјере од осталих скраћеница, као и скраћенице Др, Мр РС, СФРЈ и сл. и правилно их пише у реченицама, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü дефинише скраћенице, али их не познаје употпуности, |
ü поједине скраченице употребљава неадекватно и неправилно,
добар (3)
ü дефинише скраћенице и неке од њих правилно употребљава у писању,
ü повремено иза скраћеница за мјере ставља тачку,
ü не користи скраћенице типа КМ, РС и сл.
врло добар (4)
ü познаје већину учених скраћеница и претежно правилно их употребљава у писању (изузетак могу бити скраћенице типа Др, Мр и др.
одличан (5)
ü познаје све учене скраћенице и у писању их употребљава адекватно и без грешке,
ü самостално наводи примјере и објашњава зашто поједине скраћенице пишемо употребом тачке, друге без њих,
ü објашњава значење скраћеница које су написане великим штампаним словима,
|
СТАНДАРД: |
Зна правила за писање ије и је у ријечима и правилно пише те ријечи, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü интуитивно употребљава ије и је у писању прилично тачно, |
ü не познаје правила и не користи их у писању,
добар (3)
ü познаје правила писања ије и је у ријечима али их још увијек не употребљава у довољној мјери,
ü интуитивно правилно пише вечину ријечи у којима се налазе ије и је,
врло добар (4)
ü познаје и користи научена правила у пракси,
ü пише већину ријечи правилно, али повремено ије и је употријеби на неадекватан начин,
одличан (5)
ü познаје правила писања ије и је у ријечима и увијек их правилно употребљава у језику и писању,
|
СТАНДАРД: |
Правилно пише називе насеља, људи, планина… |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü Правилно пише имена и презимена људи, док код писања осталих властитих именица често гријеши, |
ü познаје правила писања једносложних имена
ü не познаје правила писања двосложних и вишесложних имена насеља…
добар (3)
ü познаје сва правила писања властитих имена, али их не употребљава у језику и писању,
ü правилно пише већину једносложних властитих имена, док повремено гријеши код писања вишесложних имена насеља, у писању наслова дјела, књига и часописа,
врло добар (4)
ü познаје сва правила писања и употребе великог слова,
ü повремено гријеши у писању наслова дјела, часописа, књига и сл.
одличан (5)
ü објашњава и схвата сва правила у писању и увијек их тачно употребљава у писању,
ü наводи адекватене примјере,
ü нема грешака у писању и употреби великог слова,
|
СТАНДАРД: |
Правилно пише ријечцу не уз именице, глаголе и придјеве, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü интуитивно пише ријечцу не у писању уз именице глаголе и придјеве, |
ü често гријеши у писању иако познаје правило,
добар (3)
ü познаје правило и прилично правилно пише ријечцу не уз глаголе, придјеве и именице,
ü има проблема код употребе негације уз глаголе стања и збивања,
ü често потребна помоћ наставника,
врло добар (4)
ü познаје правило употребе писања ријечце не уз глаголе именице и придјеве и у већини случајева пише правилно,
ü повремено и уз поједине ријечи правило употребљава неадекватно,
одличан (5)
ü познаје правила писања ријечце не уз глаголе, придјеве и именице,
ü увијек језички правилно језички употребљава ријечцу не у писању,
ü самостално наводи адекватне примјере
|
СТАНДАРД: |
Познаје азбуку и абецеду и зна правила за писање имена појединачно и по азбучном или абецедном реду. Успјешно примјењује знања у пракси, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü Зна абецеду и азбуку |
|
добар (3) |
ü познаје редослијед ријечи у абецеди и азбуци, |
ü дефинише абецеду и азбуку,
ü саставља спискове по абецедном или азбучном редослиједу, али често при раду не води довољно рачуна о редослиједу па долази до повремених грешака,
врло добар (4)
ü дефинише и објашњава дефиниције,
ü зна да је абецеда распоред слова у латиници, азбука распоред у ћирилици,
ü правилно пише имена људи по азб. или абц. сисковима (презиме, име),
ü повремено неправилно пише појединачно име људи,
одличан (5)
ü познаје правила и у потпуности научено знање примјењује у пракси,
ü правилно пише имена и презимена људи издвојено (име па презиме) и у азбучном и абецедном редослиједу (презиме, име),
|
КЊИЖЕВНОСТ |
У овом предметном подручју за свако књижевно постављамо већи број стандарда, тако да и приликом одређивања критеријума за процјену ученичких знања увијек морамо водити рачуна о примјени различитих стандарада знања које треба да процјењујемо.
Због економичности и прегледности, а и сама пракса једноставно намеће потребу да процјењивање ученичких знања и одређивање адекватних критеријума полази од књижевно-умјетничког дјела, односно од жанра за које требамо дефинисати критеријуме на основу неколико стандарда знања.
У даљем раду критеријуми нису приказани директно по стандардима, него по жанровима, у оквиру којих су већ унапријед одређени стандарди.
|
ЖАНР: |
Прича, приповијетка |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü Уочава редослијед догађаја у краћим текстовима, док има одређених пороблема да уочи и упамти цјелокупан ток радње у дужим причама и приповијеткама, |
ü уочава и одређује ликове у причама и приповијеткама,
ü након детаљне анализе текста наводи основне идеје и поруке,
добар (3)
ü Уочава редослијед догађаја, и самостално одрешује мјесто и вријеме радње у причама и приповијеткама,
ü уочава и разликује главне од споредних ликова у тексту,
ü уз већу помоћ учитеља врши карактеризацију ликова,
ü Разликује причу и приповијетку од осталих жанрова (басна, бајка, лирска пјесма),
ü уз помоћ учитеља (вођењем) долази до главне поруке приче,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
врло добар (4)
ü Уочава ток радње и редослијед догађаја у дужим причама и приповијеткама,
ü уочава логичке цјелине у тексту,
ü Уочава главне и споредне ликове и релативно самостално врши карактеризацију главних ликова,
ü уз помоћ учитеља драматизује причу,
ü самостално саставља општи план,
ü уз малу помоћ саставља детаљан план приче,
ü наводи могуће поруке приче,
одличан (5)
ü Уочава ток радње и редослијед догађаја у дужим причама и приповијеткама,
ü уочава логичке цјелине у тексту,
ü Уочава главне и споредне ликове и самлостално врши карактеризацију главних ликова,
ü уживљава се у улогу главног лика,
ü самостално драматизује текст,
ü проналази и упоређује адекватне примјере из живота са порукама приче,
ü уочава и интерпретира узрочно-посљедичне везе и односе,
ü самостално саставља општи и детаљни план приче,
ü наводи главну и споредне идеје приче,
ü указује на могуће обрте и заплете у причи,
ü редефинише проблеме и долази до закључака на другачији креативнији начин (шта би било кад би било?),
|
ЖАНР: |
Басна |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü Уочава редослијед догађаја у баснама |
ü уочава и одређује ликове у басни,
ü након детаљне анализе текста наводи основне идеје и поруке,
добар (3)
ü Уочава редослијед догађаја, и самостално одређује мјесто и вријеме радње у басни,
ü уочава и разликује главне од споредних ликова у тексту,
ü уз већу помоћ учитеља врши карактеризацију ликова,
ü зна да су животиње носиоци карактерних особина појединих људи,
ü Разликује басну од осталих жанрова (прича, бајка, лирска пјесма),
ü уз помоћ учитеља (вођењем) долази до главне поруке приче,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
врло добар (4)
ü Уочава ток радње и редослијед догађаја у баснама,
ü уочава логичке цјелине у тексту,
ü Уочава главне и споредне ликове и релативно самостално врши карактеризацију главних ликова,
ü зна да су животиње носиоци карактерних особина појединих људи,
ü дефинише басну,
ü врши адекватну аналогију са животом и наводи животне примјере,
ü уз помоћ учитеља драматизује басну,
ü самостално саставља општи план,
ü наводи све могуће поруке басне,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
одличан (5)
ü уочава ток радње и редослијед догађаја у баснама,
ü уочава логичке цјелине у тексту,
ü уочава главне и споредне ликове и релативно самостално врши карактеризацију главних ликова,
ü зна да су животиње носиоци карактерних особина појединих људи,
ü дефинише басну,
ü врши адекватну аналогију са животом и наводи примјере из живота,
ü драматизује басну,
ü саставља општи план на основу самостално одређених логичких цјелина,
ü представља план приче у сликама или примјеном мапе ума,
ü издваја главну од споредних идеја басне и упоређује идеје са животом
ü указује на могуће обрте и заплете у причи,
ü редефинише проблеме и долази до закључака на другачији креативнији начин (шта би било кад би било?),
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
|
ЖАНР: |
Бајка |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü Уочава редослијед догађаја у бајци |
ü уочава и одређује стварне и нестварне ликове у у бајци,
ü након детаљне анализе текста наводи основне идеје и поруке,
добар (3)
ü Уочава редослијед догађаја,
ü уочава и разликује главне од споредних ликова у бајци,
ü разликује стварне од нестварних ликова,
ü уз већу помоћ учитеља врши карактеризацију ликова,
ü зна да у бајкама увијек побјеђује добро,
ü Разликује бајку од осталих жанрова (прича, басна, лирска пјесма),
ü уз помоћ учитеља (вођењем) долази до главне поруке приче,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу (ако је у питању умјетничка бајка),
врло добар (4)
ü Уочава ток радње и редослијед догађаја у баснама,
ü уочава логичке цјелине у тексту,
ü Уочава главне и споредне ликове и релативно самостално врши карактеризацију главних ликова,
ü уочава и одваја фантастично од реалног у бајкама,
ü дефинише бајку,
ü уз помоћ учитеља драматизује бајку,
ü самостално саставља општи план, док му је за детаљни план потребна адекватна помоћ учитеља,
ü наводи све могуће поруке,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
одличан (5)
ü Уочава ток радње и редослијед догађаја у баснама,
ü уочава логичке цјелине у тексту,
ü Уочава главне и споредне ликове и релативно самостално врши карактеризацију главних ликова,
ü уочава и одваја фантастично од реалног у бајкама,
ü зна да у бајкама преовладава борма добра и зла,
ü дефинише бајку,
ü разликује праву бајку од умјетничке бајке,
ü уз помоћ учитеља драматизује бајку,
ü самостално саставља општи и детаљни план бајке,
ü наводи све могуће поруке,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
ü указује на могуће обрте и заплете у причи,
ü редефинише проблеме и долази до закључака на другачији креативнији начин (шта би било кад би било?),
ü релативно самостално анализира симболику у бајкама,
ü наводи основне аутобиографске податке о писцу,
|
ЖАНР: |
Лирска пјесма |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü уочава строфе и стихове у лирској пјесми, |
ü рецитује стихове научене напамет,
добар (3)
ü уочава строфе и стихове у лирској пјесми,
ü изражајно рецитује стихове научене напамет,
ü релативно самостално уочава пјесничке слике и даје им поднаслове,
ü уочава и одређује риму у пјесми,
ü реалтивно самостално уочава мисли и идеје у „плићим“ слојевима лирске пјеме,
ü зна да лирску пјесму никада не можемо препричати,
ü познаје појмове лирска пјесма, писац, текст у стиху и пјесник,
врло добар (4)
ü уочава строфе и стихове у лирској пјесми,
ü примјеном свих правила изражајног читања рецитује стихове научене напамет,
ü самостално уочава пјесничке слике и даје им адекватне поднаслове,
ü уочава и одређује риму у пјесми,
ü уочава адекватна понављања и на основу њих одређује ритам у пјесми,
ü реалтивно самостално уочава мисли и идеје у „дубљим“ слојевима лирске пјеме,
ü зна да лирску пјесму никада не можемо препричати,
ü познаје појмове лирска пјесма, писац, текст у стиху и пјесник,
одличан (5)
ü уочава строфе и стихове у лирској пјесми,
ü примјеном свих правила изражајног читања рецитује стихове научене напамет,
ü самостално уочава пјесничке слике и даје им адекватне поднаслове,
ü уочава и одређује риму у пјесми,
ü уочава адекватна понављања и на основу њих одређује ритам у пјесми,
ü уочава промјене ритма и интерпретира шта је све пјесник тиме постигао,
ü уочава поређења и персонификације, објашњава улогу ових пјесничких елемената,
ü реалтивно самостално уочава мисли и идеје у „дубоким“ слојевима лирске пјеме,
ü Зна да лирска пјесма не говори искључиво о приказаним мотивима, него да су то мотиви само пјеснички алат да прикаже своје мисли и идеје о животу, љубави и сл.,
ü Самостално уочава музикалност у пјесми и у складу са тим интерпретира поједине дијелове пјесме,
ü зна да лирску пјесму никада не можемо препричати,
ü релативно самостално анализира симболику у лирским пјесмама,
ü познаје појмове лирска пјесма, писац, текст у стиху и пјесник,
|
ЧИТАЊЕ |
|
СТАНДАРД: |
Правилно чита различите врсте текстова. Читање прилагођава структури и емоционалности. Употребљава све елементе изражајног читања. Успјешно користи паузу у набрајању. |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü чита без већег напора краће текстове и пјесмице, |
ü само повремена употреба правила о изражајном читању,
ü читање је брзо и нејасно, брзоплето,
ü често потребно више вјежбе како би се поправла структура изражајности,
добар (3)
ü Уз већу помоћ наставника прилагођава боју гласа и емоционалност датом тексту,
ü видљива је пауза на крају реченица или пјесничких цјелина,
ü слабије изражена способност уочавања реченичних пауза,
ü понекад брза у читању,
ü Правилно употребљава паузу у набрајању,
врло добар (4)
ü често прилагођава боју гласа структури текста који чита,
ü изражена је емоционалност у читању,
ü дикција и интонација ријечи и реченица претежно је правилна,
ü лијепо и изражајно чита различите реченице по значењу у тексту,
ü правилна употреба пауза у читању стихова и пјесничких цјелина,
ü повремено истиче и дијалошке дијелове у тексту,
ü адекватна боја гласа у већини случајева,
одличан (5)
ü увијек прилагођава боју гласа структури текста који чита,
ü изражена је емоционалност у читању,
ü увијек је правилна дикција и интонација ријечи и реченица,
ü лијепо и изражајно чита различите реченице по значењу у тексту,
ü правилна употреба пауза у читању стихова и пјесничких цјелина,
ü истиче дијалошке дијелове у тексту,
ü адекватна боја гласа,
|
СТАНДАРД: |
Брзина читања наглас (број прочитаних ријечи у једној минути) креће се у просјеку од 0-38 за исподпросјечне, 39-67 просјечан и 68 и даље изнадпросјечан. |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü чита од 15 до 38 ријечи у минути, |
|
добар (3) |
ü чита од 39 до 55 ријечи у минути, |
|
врло добар (4) |
ü чита од 56 до 67 ријечи у минути |
|
одличан (5) |
ü чита преко 68 ријечи у минути |
|
СТАНДАРД: |
Бруто брзина читања у себи (број прочитаних ријечи у себу у једној минути) креће се у просјеку од 0-52 исподпросјечан, 53-129 просјечан и 130 и више изнадпросјечан. |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü чита од 20 до 52 ријечи у минути, |
|
добар (3) |
ü чита од 52 до 80 ријечи у минути, |
|
врло добар (4) |
ü чита од 81 до 100 ријечи у минути |
|
одличан (5) |
ü чита преко 100 ријечи у минути |
|
СТАНДАРД: |
Ефективна брзина читања (разумијевање прочитаног текста) је у сразмјери од 0-20 исподпросјечан, 21-91 просјечан и 92 и више изнадпросјечан. |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü од 0 до 20 |
|
добар (3) |
ü од 21 до 50 |
|
врло добар (4) |
ü од 51 до 80 |
|
одличан (5) |
ü преко 80 |
|
СТАНДАРД: |
Успјешно одређује изговорне цјелине и исте чита у складу с обиљеженим изговорним цјелинама, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü не обиљежава изговорнр цјелине, али их чита, повремено с грешкама због брзоплетости или непажње, |
|
добар (3) |
ü теже одређује и обиљежава изговорне цјелине, |
ü чита их прилично тачно,
врло добар (4)
ü релативно самостално, уз минималну помоћ учитеља одређује изговорне цјелине и чита их потпуно тачно,
одличан (5)
ü самостално одређује изговорне цјелине и чита их тачно и изражајно,
|
СТАНДАРД: |
Чита дијалог са адекватним уживљавањем у структуру лика, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü чита дијалог, без уживљавања, |
ü теже прати читање текста осталих ликова,
ü читање је монотоно.
добар (3)
ü чита и прати дијалог, али се не уживљава довољно у структуру и психологију лика,
ü на појединим мјестима читање је монотоно и тешко,
врло добар (4)
ü прати дијалог,
ü ућивљава се у структуру и психологију лика,
ü читање је тачно и изражајно, док има мањих проблема са осталим елементима глуме, узвици, чуђење, мимика и гестови,
одличан (5)
ü читање је тачно и изражајно, дијете је у потпуности уживљено у улогу коју чита,
ü мимика и гестикулација је присутна као и остали елементи глуме,
|
СТАНДАРД: |
Рјешава задатке у читању у складу са постављеним задацима, |
|
Оцјена |
Елементи процјењивања |
|
довољан (2) |
ü рјешава задатке са једноставнијим захтјевима, |
|
добар (3) |
ü рјешава већину задатака уз већу помоћ другова или учитеља, |
|
врло добар (4) |
ü рјешава скоро све задатке, али је повремено потребна помоћ учитеља, |
|
одличан (5) |
ü самостално рјешава све постављене задатке, |
|
КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА |
|
СТАНДАРД: |
Усмено и писмено/писано препричава, прича или описује са или без помоћи плана | |
| Критеријум: САДРЖАЈ ПИСАНОГ САСТАВА | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
ЈАСНОЋА САСТАВА |
Број бодова |
| Садржаји у раду су сасвим нејасни и логички неповезани, |
1 |
|
| У одређеним дијеловима рада се уочава довољан степен јасности, али садржај још увијек није довољно јасан, |
2 |
|
| Већи дио текста је јасан |
3 |
|
| Текст је јасан, али још увијек има реченица или двије које се не уклапају у садржај, |
4 |
|
| Садржај је употпуности јасан. |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
САЖЕТОСТ |
Број бодова |
| Садржај се стално понавља. Једна реченица или дио текста је написан неколико пута узастопно, |
1 |
|
| У већем дијелу текста се понављају садржаји, али су дјелимично заступљени и други садржаји састава, |
2 |
|
| Већи дио текста је сажет и нема пуно понављања мисли, |
3 |
|
| Текст јесажет, али још увијек има реченица или двије које су поновљене, |
4 |
|
| Садржај је употпуности сажет. |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
ЗАНИМЉИВОСТ |
Број бодова |
| Садржај цијелог текста је незанимљив, |
1 |
|
| Дјелимично занимљиви садржаји. Нпр. само је увод занимљив, |
2 |
|
| Већи дио садржаја је занимљив, |
3 |
|
| Садржај је у цјелости занимљив, али није добро одабран и представљен почетак или завршни дио рада, |
4 |
|
| Садржај је у цијелом раду занимљив. |
5 |
|
| Критеријум: КОМПОЗИЦИЈА ПИСАНОГ САСТАВА | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
ДИЈЕЛОВИ ТЕКСТА |
Број бодова |
| Уочава се само увод, док остали дијечлови текста нису означени |
1 |
|
| Уочава се увод и главни дио састава |
2 |
|
| Уочава се и увод и главни и завршни дио текста |
3 |
|
| Уочавају се главни дијелови текста, али је главни дио приказан у два до три пасуса, |
4 |
|
| Уочавају се главни дијелови текста. Главни дио састава приказан је у адекватном броју пасуса-дијелова, |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
ПОВЕЗАНОСТ МИСЛИ |
Број бодова |
| Неколико реченица је међусобно повезано, док се не уочава повезаност у већем дијелу текста, |
1 |
|
| Половина реченица је међусобно повезана, |
2 |
|
| Већина реченица је међусобно повезана, види се повезаност и између уводног и главног дијела, |
3 |
|
| Постоји повезаност међу свим реченицама и дијеловима састава, али није дат адекват завршетак у облику мисли или идеје водиље која сажето резимира цјелокупан рад, |
4 |
|
| Постоји повезаност између свих дијелова текста. Крај саства представља краћи резиме рада, |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
ЗАСТУПЉЕНОСТ ДАТОГ ПЛАНА |
Број бодова |
| Није заступљен дати план, |
1 |
|
| Заступљена два дијела плана, |
2 |
|
| Заступљена три дијела плана, |
3 |
|
| Заступљена четири дијела плана, |
4 |
|
| План састава је употпуности заступљен, |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
БРОЈ ПРОШИРЕНИХ РЕЧЕНИЦА |
Број бодова |
| Нема проширених реченица |
1 |
|
| Постоји двије проширене реченице |
2 |
|
| Три проширене реченице |
3 |
|
| Више прооширених и јасно стилски обликованих реченица у саставу, |
4 |
|
| Цјелокупан рад је написан јасним, међусобно повезаним и проширеним реченицама, |
5 |
|
| Критеријум: СТИЛ | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
СТРУКТУРА РЕЧЕНИЦЕ |
Број бодова |
| Већину реченица треба престилизовати |
1 |
|
| Три до четири реченице које треба престилизовати |
2 |
|
| Двије реченице које треба престилизовати |
3 |
|
| Само једна реченица коју треба престилизовати |
4 |
|
| Нема таквих реченица које треба престилизовати. Стилски је све исправно написано. |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
ПОЧЕТАК НОВИХ РЕЧЕНИЦА |
Број бодова |
| Већина реченица почиње на исти начин (нпр: И онда… И онда…, Када… Када… итд) |
0 |
|
| Неколико реченица почиње на исти начин, или је претјерана употреба везника на почетку реченице (И онда… А… Али…. и сл) |
3 |
|
| Свака наредна реченица почиње адекватно и стилски прихватљиво без претјеране употребе везника и истик ријечи (нпр. Када… Када… И онда… И онда…) |
5 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
НЕПРАВИЛНА УПОТРЕБА РИЈЕЧИ |
Број бодова |
| Има доста ријечи које су неправилно написане, (бијо, оће, кои, дјете и сл) |
0 |
|
| Има неколико таквих ријечи у саставу, |
3 |
|
| Нема таквих ријечи у саставу, |
5 |
|
| Критеријум: ФЛУЕНТНОСТ РИЈЕЧИ | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
УПОТРЕБА ГЛАГОЛА И ПРИДЈЕВА |
Број бодова |
| до 5 ријечи |
0 |
|
| 5 до 10 ријечи |
1 |
|
| 10 до 15 ријечи |
2 |
|
| 15 до 20 ријечи |
3 |
|
| 20 и више глагола и придјева у саставу |
4 |
|
| Критеријум: ГРАМАТИКА И ПРАВОПИС | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
ГРАМАТИЧКО-ПРАВОПИСНЕ ГРЕШКЕ |
Број бодова |
| 15 и више граматичко-правописних грешака, |
0 |
|
| од 10 до 14 граматичко-правописних грешака, |
1 |
|
| од 6 до 10 граматичко правописних грешака, |
2 |
|
| од 4 до 6 граматичко-правописних грешака, |
3 |
|
| до 4 граматичко-правописне грешке |
4 |
|
| Критеријум: ВАЊСКИ ИЗГЛЕД | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
УРЕДНОСТ, ЧИТЉИВОСТ И ПРЕГЛЕДНОСТ |
Број бодова |
| Не задовољава |
0 |
|
| Задовољавајући |
1 |
|
| Добар |
2 |
|
| Одличан |
3 |
|
| Изнадпросјечан |
4 |
|
| Критеријум: ОСТАЛИ КРИТЕРИЈУМИ | ||
| Елементи процјењивања/компонента: |
ЗАСТУПЉЕНОСТ ПИТАЊА ЗА ИЗВЈЕШТАВАЊЕ |
Број бодова |
| Нису заступљена дата питања, |
0 |
|
| Заступљена два питања, |
1 |
|
| Заступљена три питања, |
2 |
|
| Заступљена четири питања, |
3 |
|
| Питања су у потпуности заступљена, |
4 |
|
| Елементи процјењивања/компонента: |
ЕЛЕМЕНТИ ПРОШИРИВАЊА ПРИЧЕ |
Број бодова |
| Прича није проширена, |
0 |
|
| Прича је неадекватно проширене, али постоји назнаке да је ученик покушавао, |
1 |
|
| прича је проширена само у неким сегментима. На примјер покушај да се прошири новим ликоваима, али је то учињено само набрајањем без адекватне нове улоге лика који би требао имати у саставу, |
2 |
|
| Адекватно прошитрена прича у једном њеном дијелу, |
3 |
|
| Успјешно проширена прича у неколико сегмената (ликовима, новим ситуацијама, обртима или дешавањима) тако да основна прича не губи свој смисао. |
4 |
|
Напомене: Дати критеријуми се одабиру у зависности од врсте и структуре писаних састава и могу да се дају у блажем или захтјевнијем облику.
На примјер: Ако је у питању Препричавање с проширивањем приче уз помоћ датог плана тада нећемо узимати за критеријум број нових ријечи, јер у таквим саставима бића мање придјева тако да се тај критеријум мора прилагодити. За овај састав не користимо критеријум: Заступљеност датих питања за извјештавање, јер тих питања неће ни бити, али зато треба да користимо, између осталих критеријума посебан критеријум који је прилахођен за ову врсту писаног израђавања, а то је: Проширеност дате приче.
За описивање, веома важан критеријум јесте флуентност ријечи. Исти критеријум никако не можемо да користимо код процјењивања извјештаја.
Оцјену изводимо на основу формуле ОББ*5/УББ, с тим да се за оцјену одличан 5 помјера до 89% успјешности.
жаркоаничић 