З

1. ЗМАЈ ЈОВАНОВИЋ, Јован: „Зелени миш“, „Милић – Ракић“, Ваљево, 1982. Досетке и наивности из дјечијег свијета. Збирка дјечијих досјетки које ћете прочитати у једном даху: „Други нос“, „Како расту кобасице“, „Шта хоће, шта неће“, „Дечији бонтон“, „Воља кумовања“, „Сећање“, „Вратобоља“, „Кућни тунел“. „Погабачи“, „Виђење“, „Невидљиви оџачар“, „Доле од горе“, „Болест звана пчела“, „Деоба јабуке“, „Језик“, „Огледало са богињама“, „Которски сусрет“, „Зелени миш“, „Лепо васпитан коњ“, „Кад је мати била непозната“, „Жути шећер“, „Ход по округлој земљи“, „Угаситост“, „Мали мислилац“, „Ветар кога нема“, „Језичка лимунада“, „Необичан Бошњак“, „Страх од истине“, „Гладушанко“, „Гладни сати“, „Кривац кифла“, „Очигледност“, „Питај док ти се не одговори“, „Поштена подела“, „Око суџука“, „Највећа јабука“, „Слаников скок“, „Бушне уши“, „Чекајући куму“, „Магарећа висина“, „Велики боник“, „Ткање са језиком“, „Кад је тата био мали“, „Сунчева столица“,“Чикин црв“, „Шта да се са штапом ради“, „Само ти се каже“, „Обећани шкрип“, „Досетљиви Мита“, „Двострука доброта“, „Али“, „Будући јунак“, „Очеве речи на синов начин“, „Напредно дете“, „Где је отац стао“, „Нос“, „Слагати и слагати“, „Путник мачак“, „Какве паре, такво грожђе“, „Опасни банкари„, „Очево књижевно начело“, „Лепосавина дипломатија“, „Невен“, „Сестрин сан и брат“, „Сестрин понос“, „Именовани прсти“, „Неустрашиви Ђура“, „Логика деде и унука“, „Магаренда“, „Деда и кестенџије“, „Дедини чепови“, „Шта је стрина“, „И комад и парче“, „Катинка“, „Лутке“, „Проверено“, „Према величини“, „Истом мером“, „Загонетка“, „Први рачун“, „Патке“, „Који разред иде учитељ„, „Јасан разлог“, „Поштен одговор“, „Придев„, „Штампарска грешка„, „Одговор спрам питања“, „Потребитост воде“, „Мали писац“.
2. Збирка словенских рукописа које је сакупио Јернеј Копитар Збирка садржи 34 комплетне дигиталне копије словенских рукописа из збирке Јернеја Копитара које се чува у Народној и универзитетској библиотеци у Љубљани. Представља једну од најстаријих научних збирки ћирилских рукописа међу којима се налази и таква драгоценост као ‘Супрасалски кодекс’ из 11. века, пореклом из Русије. До многих рукописа Копитар је дошао преко Вука Караџића, неки и су настали у овчарским манастирима, један је некада припадао Студеници, Триод је написан у Македонији, једно јеванђеље је из Босне, а млађи рукописи из Бугарске.
3. Збирка рукописа библиотеке Честера Битија Збирка садржи 3 комплетне дигиталне копије ћирилских рукописа из библиотеке Честера Битија у Даблину (Ирска): Српско четворојеванђеље (крај 13. – почетак 14. века), Никољско јеванђеље (крај 14. – почетак 15. века) и Празнични минеј Божидара Вуковића, штампан на пергаменту 1537. године. За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је око 50 српских средњевековних књига од којих су ова три рукописа пронађена у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину 1966. године. Градска библиотека ‘Владислав Петковић Дис’ из Чачка добила је на поклон дигиталне копије ових значајних споменика српске културе.
4. Збирка рукописа НБС 15. и 16. вијек. Збирка садржи избор из 99 дигиталних копија ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије. Ови рукописи представљају најдрагоценију и најстарију збирку Народне библиотеке Србије и чувају се у трезору Археографског одељења. Циљ дигитализације је да се оригинална грађа заштити, а уједно и да се наша културна баштина достојно репрезентује преко Интернета.
5. Збирка рукписа манастира Пећка патријаршија. Збирка садржи избор из 105 дигиталних копија ћирилских рукописа манастира Пећка Патријаршија писаних од XIV до XIX века, изузетне филолошке, палеографске, уметничке и историјске вредности. Приближно половина књига у збирци настала је у време обновљене Пећке патријаршије (1557–1766), чије је седиште било у оживелом манастиру. Иако данас осиромашена за известан број својих примерака, ова је збирка једна од најрепрезентативнијих српских рукописних збирки.
6. Збирка рукописа НБС 17. 18. и 19. вијек. Збирка садржи избор из 125 дигиталних копија ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије. Ови рукописи представљају најдрагоценију и најстарију збирку Народне библиотеке Србије и чувају се у трезору Археографског одељења. Циљ дигитализације је да се оригинална грађа заштити, а уједно и да се наша културна баштина достојно репрезентује преко Интернета.
7. Збирка рукописа манастира Дечани. Збирка садржи избор из 148 дигиталних копија ћирилских рукописа манастира Дечани, насталих у периоду од краја 13. до почетка 14. века. Њено језгро чине рукописи које је манастиру поклонио његов ктитор, св. Стефан Дечански, тако да сведочи о континуитету и квалитету манастирског живота, као и о раду његове писарске радионице. Збирка представља једну богату средњовековну – постсредњовековну библиотеку, са темељним богослужбеним, пастирским, канонским, историографским, романескним и другим садржајима; неки од њих припадају оригиналној српској књижевности, док има и непосредних, за своје време веома актуелних превода. По броју књига, континуитету њиховог настајања и њиховој многострукој вредности, дечанска рукописна збирка представља за Србе (уз хиландарску) најважнији сачувани књижни фонд.
8. Збирка коптских рукописа НБС.